Spandau Ballet oduševila publiku u Beogradskoj areni
Britanski pop bend Spandau Ballet, glavni konkurent grupi Duran Duran tokom 1980-ih, nastupio je u petak uveče svirački raspoloženo i dostojanstveno u Beogradskoj areni, pred oko 6.000 ljudi uglavnom srednjih godina, čime je bend započeo svoju evropsku turneju pod simboličnim nazivom „The Reformation Tour“.
Spandau ballet su bili pioniri „novog romantizma“, inspirisavši se zvukom grupe Roxy Music, ali i modom tog vremena. Popeli su se 1980. godine visoko na britanske top liste sa energičnom kompozicijom „To Cut A Long Story Short“, s kojom su i počeli koncert u Beogradu – obučeni elegantno kao da osamdesete nisu prošle.
Grupa je bila poznata po odličnim koncertima, i u Beogradskoj areni nije pružila ništa manje od toga.
Za sat i 40 minuta, Toni Hedli, braća Gari (Gary) i Martin Kemp (Camp), Stiv Norman (Steve) i Džon Kibl (John Keble) odsvirali su sve svoje hitove, među njima klasike „True“, „Gold“, „Ćant No1 (I Don’t Need This Prešure On) i „Through The Barricades“, a publiku su od samog početka držali na nogama.
Petorka iz Londona je u Beogradu poslednji put svirala pre više od dve decenije (1986), kada je bila na vrhuncu slave, a pevač Toni Hedli je odustvo prokomentarisao rečima: „Izvinite što nas nije bilo 23 godine. Baš smo imali dugačak odmor“.
Spandau ballet su se razišli 1990. godine u ne baš dobrim odnosima; u međuvremenu su se sudili oko udela u autorskim pravima na pesme, a 2008. godine su odlučili da se pomire. Prošle godine su snimili album obrada sopstvenih pesama i ponovo počeli da rade ono što je Hedli juče pred beogradskim novinarima nazvao „najboljim poslom u njihovim životima“ – da sviraju koncerte.
Svirka u Beogradu je Spandau Ballet – u prva ovogodišnja na evropskom delu turneje, simbolično nazvane „Reformation Tour“. Koncert je protekao u znaku izuzetne uvežbanosti i raspoloženja grupe, a Toni Hedli je bio u odličnoj pevačkoj formi, potpomognut pratećom vokalistkinjom u nekoliko pesama.
Spandau ballet su verno rekonstruisali zvuk sa studijskih snimaka, ali su se upuštali i u improvizacije, kao što je bio „duel“ gitariste Garija Kempa i saksofoniste Stiva Normana u atmosferičnoj soul baladi „I’ll Fly For You“ (1984).
Grupa se nije samo ograničila na hit singlove, pa je publika mogla da čuje i albumske kompozicije kao što su „Virgin“, „Always In The Back Of My Mind“ i „With The Pride“, a tokom ove poslednje na bini su bili samo Gari Kemp sa akustičnom gitarom i Toni Hedli.
Spandau ballet je sa priličnim uspehom izveo i kompoziciju „Once More“, jednu od dve nove pesme koje su priključene istoimenom albumu obrada, ali je istinski žar publike očekivano pobudio pesmama „Through The Barricades“, „Instinction“, „Communication“, „Lifeline“, „Ćant No1“, i „Paint Me Down“ koje za zaređale u poslednjoj trećini koncerta.
Njegov zvanični deo završen je izvođenjem transatlantskog hita „True“ (1983), koja je verovatno bila vrhunac nastupa, a usledio je bis sa energičnimm stadionskim hitom „Fight For Ourselves“ (1986) i još jednim istinskim „evergrinom“ – pesmom „Gold“ (1983).
