Na današnji dan – 1. februar

Na današnji dan – 1. februar

1650 – U Stokholmu, gde je boravio na poziv kraljice Kristine, umro je francuski filozof, matematičar i fizičar Rene Dekart (Descartes). Odbacivši svaku dogmu ili doktrinarnost učenja, Dekart je četiri osnovna pravila mišljenja izneo u čuvenom delu „Rasprava o metodi“. Smatra se začetnikom moderne filozofije racionalizma.

1748 – Ukazom carice Marije Terezije (Maria Theresia), Novi Sad je dobio status slobodnog kraljevskog grada u okviru austrijske monarhije. Taj dan proglašen je za Dan grada kada je lokalnu vlast 1996. godine u Novom Sadu osvojila opoziciona koalicija „Zajedno“.

1793 – Revolucionarna Francuska je, nepune dve sedmice posle pogubljenja kralja Luja XVI (Louis), objavila rat Velikoj Britaniji I Holandiji.

1840 – U američkom gradu Baltimoru je otvoren prvi stomatološki fakultet u svetu.

1893 – Tomas Edison (Thomas) je u Vest Orindžu u Nju Džersiju otvorio prvi filmski studio u svetu.

1896 – Podstaknuti pobunom u Grčkoj, stanovnici ostrva Krit počeli su ustanak protiv turske vlasti. Uz intervenciju evropskih sila, Krit je 1898. dobio autonomiju, a 1912. pripojen je Grčkoj.

1901 – U Beogradu je izašao prvi broj Srpskog književnog glasnika, časopisa za književnost. Prvi urednik je bio Bogdan Popović, jedan od najpoznatijih književnih kritičara i teoretičara tog doba.

1908 – U Lisabonu su ubijeni portugalski kralj Karlos I (Carlos) i njegov sin, princ prestolonaslednik. Atentat su izvršile pristalice republikanaca.

1918 – Topovskim pucnjem sa admiralskog broda „Sankt Georg“ označen je početak pobune oko 6.000 mornara u austrougarskoj ratnoj floti u Boki Kotorskoj. Pobuna je ugušena 3. februara, uhapšeno je 800 mornara i podoficira, a pred preki sud u Kotoru izvedeno je 40, od kojih su četvorica osuđena na smrt i streljana. Veliki broj oslobođen je nakon suđenja u septembru, a krivični postupak protiv ostalih prekinut je slomom Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu.

1924 – Prva laburistička vlada Velike Britanije priznala je SSSR, što je znatno doprinelo smanjenju diplomatske izolacije prve socijalističke zemlje u svetu.

1942 – Vođa norveških nacista Vidkun Kvisling (Quisling) postao je predsednik marionetske vlade u okupiranoj Norveškoj u Drugom svetskom ratu.

1946 – Norveški diplomata Trigve Li (Trygve Lie) izabran je za prvog generalnog sekretara UN.

1946 – Mađarska je proglašena republikom, s predsednikom Zoltanom Tildijem (Tildy) i premijerom Ferencom Nađom (Nagy).

1966 – Umro je američki filmski glumac i režiser Baster Kiton (Buster Keaton), jedan od najpoznatijih komičara nemog filma.

1974 – U požaru koji je zahvatio novoizgrađeni soliter u brazilskom gradu Sao Paolo, poginulo je više od 220 ljudi.

1979 – Iranski verski vođa ajatotah Ruholah Homeini (Ruhollah Khomeini) vratio se u zemlju iz Pariza posle 15 godina izgnanstva koje je proveo uglavnom u Iraku. Time je nastupila nova faza islamske revolucije kojom je u Iranu uspostavljena islamska teokratska država.

1990 – Da bi suzbila masovne demonstracije kosovskih Albanaca, Jugoslovenska narodna armija izvela je tenkove na ulice kosovskih gradova, a borbeni avioni nadletali su Prištinu. U sukobima demonstranata i policije poginulo je 27 demonstranata i jedan policajac, a ranjeno oko sto ljudi na obe strane.

1991 – U zemljotresu koji je pogodio pogranične oblasti Avganistana i Pakistana, poginulo je više od 1.200 ljudi.

1992 – Predsednici SAD i Rusije DŽordž Buš (George Bush) I Boris Jeljcin potpisali su u Kejmp Dejvidu deklaraciju o prestanku neprijateljstava dve zemlje, cime je formalno završen „hladni rat“.

1995 – Poplave u Holandiji su naterale oko 250.000 ljudi da napuste domove, što je bio najveći egzodus u istoriji te zemlje.

1996 – Predsednik Žak Širak (Jacques Ćirac) objavio je da je Francuska okončala nuklearne probe „jednom zauvek“.

2000 – Zbog učestalih napada naoružanih Albanaca na policijske i druge objekte, srpske vlasti su pojačale prisustvo snaga bezbednosti i Vojske Jugoslavije na jugu Srbije u regionu opština Preševo, Bujanovac i Medveđa u kojima Albanci čine većinu stanovništva.

2003 – U nesreći Spejs šatla „Kolumbija“ koji se zapalio I raspao na visini od oko 60 kilometara iznad Teksasa (SAD), poginulo je svih sedam astronauta.

2004 – U dvostrukom samoubilačkom napadu u Erbilu, na severu Iraka, na kancelarije dve glavne kurdske frakcije: Patriotske unije Kurdistana i Demokratske partije Kurdistana, poginulo je najmanje 117 osoba, među kojima i guverner Erbila Akram Mintik.

2004 – U metežu tokom godišnjeg hadžiluka u Mini, u blizini Meke, u Saudijskoj Arabiji poginuo je 251 vernik.

2007 – Umro je Đan Karlo Menoti (Gian Carlo Menotti) slavni kompozitor i osnivač festivala „Dva sveta“ u gradu Spoleto u italijanskoj provinciji Umbrija 1957, a kasnije i festivala „Spoleto SAD“ u Čarlstonu u Južnoj Karolini, potom u Melburnu u Australiji. Dobitnik je dve Pulicerove nagrade za muziku: za operu „Konzul“ i za operu „Svetac iz Bliker ulice“.