Na današnji dan – 29. avgust

1189 – Dubrovnik je sklopio ugovor sa bosanskim banom Kulinom kojim se Dubrovčanima daje sloboda trgovanja u Bosni bez ikakvih ograničenja i nameta. Ugovor je jedan od najstarijih sačuvanih dokumenata u regionu.
1521 – Turci su pod komandom sultana Sulejmana II Veličanstvenog osvojili Beograd i proglasili ga za sedište Smederevskog sandžaka. Beograd je postao pogranična tvrđava iz koje je turska vojska napadala Ugarsku i Austriju.
1526 – U bici kod Mohača turska vojska pod komandom Sulejmana II Veličanstvenog pobedila je trupe mađarskog kralja Ludvika II (Ludwik), koji se prilikom povlačenja utopio u reci. Ugarska država se raspala na tri dela: jedan je potpao pod Turke, drugim je zavladao ugarski vladar Ivan Zapolja, a treći je došao pod vlast Habsburga, koji su nakon Zapoljine smrti 1540. preuzeli ugarski presto.
1619 – Rođen je francuski državnik Žan Batist Kolber (Jean Baptiste Colbert), ministar finansija kralja Luja XIV (Louis) od 1661, koji je merkantilističkom politikom učinio Francusku evropskom privrednom silom.
1632 – Rođen je engleski filozof Džon Lok (John Locke) jedan od utemeljivača empirizma i liberalističke filozofije, čije je delo presudno uticalo na razvoj evropske filozofske i društveno-političke misli ( „Ogled o ljudskom razumu“, „Pisma o toleranciji“, „Dve rasprave o vladi“, „Vaspitanje“).
1756 – Napadom na Saksoniju, pruski kralj Fridrih II (Friedrich) je otpočeo Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila koji se potom preneo na ratišta u Aziji i Severnoj Americi. Završen je 10. februara 1763. mirom u Parizu.
1820 – U Oportu u Portugaliji je počela građanska revolucija koja je prisilila kralja Žoaoa VI (Joao) da 1821. donese liberalni ustav, kojim su ukinuti inkvizicija i privilegije feudalaca.
1825 – Portugalija je priznala nezavisnost Brazila pod carem Pedrom I.
1842 – Završen je prvi Opijumski rat između Kine i Velike Britanije sporazumom o miru u Nankingu, prema kojem je Kina morala da otvori svoje luke za evropsku trgovinu pod eksteritorijalnom režimu, a Hong Kong da prepusti Britancima.
1871 – Rođen je francuski državnik Alber Lebren (Albert Lebrun), predsednik Francuske od 1932. do 1940. Kao poslednji ; predsednik Treće republike, posle nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu bio je prisiljen da vlast preda marionetskoj vladi maršala Anrija Filipa Petena (Henri Philippe Petain).
1885 – Nemački inženjer Gotlib Dajmler (Gottlieb Daimler) patentirao je prvi motocikl.
1915 – Rođena je švedska glumica Ingrid Bergman, koja je svetsku slavu stekla filmovima snimljenim u SAD. Dobitnik je tri Oskara za filmove – „Plinsko svetlo“, „Anastasija“ i „Kazablanka“.
1943 – U pobuni protiv nemačke okupacije Danska je u Drugom ; svetskom ratu potopila svoju flotu od 30 ratnih brodova i nekoliko podmornica.
1944 – Na zahtev izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije kralj Petar II Karađorđević posebnim ukazom oduzeo je komandu generalu Draži Mihajloviću i pozvao vojsku da se stavi pod komandu Josipa Broza Tita. Kraljeva odluka objavljena je preko radija 12. septembra.
1945 – Trupe SAD pod komandom generala Džordža Maršala (George Marshall) počele su u Drugom svetskom ratu iskrcavanje na tlo poraženog Japana.
1949 – SSSR je u tajnosti izveo prvu eksploziju atomske bombe. Vest o tome objavile su 22. septembra SAD, Velika Britanija i Kanada.
1960 – Jordanski premijer Haza el Madžali poginuo je u eksploziji podmetnute bombe sa još 10 ljudi, za šta su optuženi teroristi iz Sirije.
1965 – Američki vasionski brod „Džemini V“, sa astronautima Gordonom Kuperom (Cooper) i Čarlsom Konradom (Charles Conrad) spustili su se u Atlantik nakon rekordnih osam dana provedenih u Zemljinoj orbiti.
1975 – Umro je irski državnik Emon de Valera (Eamon), učesnik irskog ustanka 1916, jedan od lidera Šin Fejna. Kao premijer (1937-48) rešio je sporazumno mnoga sporna ekonomska, politička i vojna pitanja. Predsednik Republike Irske bio je od 1959. do 1973.
1978 – Predsednik CK kineske Komunističke partije Hua Kuo-Feng posetio je Rumuniju, Jugoslaviju i Iran. To je označilo prekid izolacije Kine iz međunarodnih aktivnosti, koja je počela odlukom o kulturnoj revoluciji“ u toj zemlji u avgustu 1966.
1991 – Sovjetski parlament je suspendovao Komunističku partiju i zamrzao njene bankovne račune, pod optužbom da je bila umešana u pokušaj državnog udara (19-22. avgusta).
1995 – Pod snažnim međunarodnim pritiskom, rukovodstva SR Jugoslavije i Republike Srpske dogovorila su se o formiranju jedinstvene delegacije koja će učestvovati u mirovnom procesu u Bosni, a predsednik Srbije Slobodan Milošević ovlašćen je da pregovara u ime cele delegacije.
1996 – Ruski avion „Tupoljev 154“, koji je prevozio rudare na udaljeno arktičko ostrvo, udario je u jedan planinski vrh u Norveškoj. U toj najtežoj avionskoj nesreći na norveškom tlu poginuli su svi putnici i članovi posade (141).
1997 – Ubistvo 300 ljudi u jednom alžirskom selu jedno je od najgorih krvoprolića koje su izvršili islamisti u toj zemlji.
1999 – Stanovnici Istočnog Timora su, uprkos strahu od nasilja, izašli na istorijski referendum, na kojem se 99 odsto izjasnilo za odvajanje od Indonezije.
2001 – Vrhovni sud SAD osudio je trojicu direktora jedne elektronske firme iz okruga Marin (Kalifornija) za ilegalnu prodaju opreme Indiji, koju bi ona mogla upotrebiti za pravljenje nuklearnog oružja.
2003 – U eksploziji automobila bombe ispred džamije Imam Ali u iračkom gradu Nadžafu poginulo je najmanje 80 osoba, među kojima i lider muslimanskih šiita, ajatolah Mohamed Bakir al-Hakim.
2003 – U Francuskoj je u prve dve nedelje avgusta, tokom talasa velikih vrućina umrlo 11.435 osoba. Od velikih vrućina koje su zahvatile Evropu tog meseca umrlo je blizu 20.000 ljudi.
2005 – U naletu uragana Katrina koji je pogodio južne države SAD najviše je stradao grad Nju Orleans, u kome je život izgubilo 1.330 osoba.

Povezana vest:  Na današnji dan - 7. maj