Na današnji dan – 25. septembar

Na današnji dan – 25. septembar

1345 – Nakon tri godine bezuspešnih pokušaja, srpski car Dušan osvojio je Ser, čime je zaposeo puteve ka Trakiji i poluostrvu Halkidiki, gde je Sveta Gora.

1493 – Kristofor Kolumbo (Cristoforo Colombo) isplovio je iz luke Kadis na drugo putovanje u Novi svet, koji je otkrio 1492.

1513 – Španski istraživač Vasko Nunjes de Balboa (Vasco, Nunez) prešao je Panamski zemljouz i postao prvi Evropljanin koji je video Tihi okean.

1555 – Sklopljen je Augsburški verski mir između nemačkog kralja Ferdinanda I i luteranskih knezova kojim su izjednačena prava luterana (protestanata) i rimokatolika. Usvojen je zakon o slobodi veroispovesti po principu „Cuius regio, illius religio“ (Čija je zemlja, onoga je i vera).

1744 – Rođen je pruski kralj Fridrih Vilhelm II (Friedrich Wilhelm) koji je tokom vladavine (1786-97) ratovao protiv Francuske Republike (1792-95), a u drugoj i trećoj podeli Poljske (1793, 1795) anektirao je velike delove poljske države.

1823 – Srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Stefanoviću Karadžiću dodeljen je počasni doktorat Univerziteta u Jeni.

1849 – Umro je austrijski violinist, dirigent i kompozitor Johan Štraus Stariji (Johann Strauss) koji je bečkom valceru dao klasični oblik i učinio ga popularnim širom Evrope. Komponovao je više od 150 valcera (najpoznatiji „Zvuci Rajne“) kadrile, marševe („Radetzky-marss“) i polke.

1866 – Rođen je američki biolog i genetičar Tomas Hant Morgan (Thomas Hunt), osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava.

1896 – Rođen je italijanski državnik Alesandro Pertini, predsednik Italije (1978-1985), najpopularniji italijanski političar posle Drugog svetskog rata. Član Socijalističke partije Italije postao je 1918, godinama je bio u fašističkim zatvorima, u Drugom svetskom ratu učestvovao u partizanskom pokretu otpora, a potom bio poslanik i senator.

1897 – Rođen je američki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949, jedan od pionira avangarde i modernizma i jedan od najznačajnijih autora toka svijesti.

1897 – Rođen je pisac Aleksandar Vučo, jedan od osnivača nadrealističkog pokreta u Srbiji između dva svetska rata, tvorac moderne poezije za decu. Njegova poema „Podvizi družine ‘Pet petlića'“ smatra se najznačajnijim delom srpske dečije poezije posle Jovana Jovanovića – Zmaja. Pisao je i filmske scenarije i bavio se filmskom kritikom.

1906 – Rođen je ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič, koji je prvi među muzičkim umetnicima sovjetske Rusije stekao međunarodnu slavu. U svom delu je uspešno spojio rusku tradiciju i modernu zapadnoevropsku muziku i razvio vlastiti muzički izraz. Napisao je monumentalnu „Petu simfoniju“, a u najtežim danima blokade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu „Sedmu (Lenjingradsku) simfoniju“.

1932 – Španska pokrajina Katalonija dobila je autonomiju – pravo na zastavu, lokalnu skupštinu i jezik. Autonomija je ukinuta 1939. kada je Franko došao na vlast.

1943 – Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Smolensk, jedno od poslednjih značajnih uporišta nemačkih nacističkih snaga na teritoriji SSSR-a.

1956 – U upotrebu je pušten prvi transatlantski telefonski kabl, postavljen između Obena u Škotskoj i Njufaundlenda u Kanadi.

1959 – Razočaran politikom vlade, jedan budistički monah izvršio je u Kolombu atentat na premijera Cejlona (Šri Lanka) Solomona Bandaranaikea koji je narednog dana umro.

1962 – Soni Liston (Sonny) postao je svetski bokserski šampion teške kategorije kada je u Čikagu u prvoj rundi nokautirao Flojda Patersona (Floyd Patterson).

1963 – Vojska je u Dominikanskoj Republici oborila liberalnu vladu Huana Boša Gavinja (Juan Bosć Gavino), formiranu sedam meseci ranije i suspendovala Ustav.

1970 – Umro je nemački pisac Erih Marija Remark (Erich Maria Remarque), koji se proslavio antimilitarističkim romanom „Na zapadu ništa novo“. Njegovi romani bili su zabranjeni u nacističkoj Nemačkoj, a on je bio prisiljen da emigrira i od 1947. je bio američki državljanin („Trijumfalna kapija“, „Crni Obelisk“).

1973 – Američki vasionski brod „Skajlab 2“ spustio se u Tihi okean sa tri člana posade, koji su proveli 59 dana u orbiti Zemlje.

1990 – Savet bezbednosti UN je zabranio letove aviona sem humanitarnih nad Irakom i okupiranim Kuvajtom.

1991 – Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o embargu na isporuke oružja Jugoslaviji i pozvao jugoslovenske lidere da prekinu sukobe.

1992 – Moskva i Vašington su odbacili jedan od poslednjih ostataka „Hladnog rata“, dozvolivši slobodu putovanja ruskim i američkim novinarima i poslovnim ljudima koji rade u Rusiji, odnosno u SAD.

1994 – Švajcarci su na referendumu prihvatili plan Vlade za donošenje zakona protiv rasizma.

1997 – Britanski vojni pilot Endi Grin, vozač britanskog supersoničnog automobila na mlazni pogon „Thrust SSC“, postavio je u Nevadi novi svetski rekord brzine na tlu od 1.142 kilometra na čas.

2011 – Umrla je Vangari Matai, koja je kao prva Afrikanka dobila Novelovu nagradu za mir 2004. godine.