Na današnji dan – 2. novembar

1642 – Šveđani su u drugoj bici kod Brajtenfelda u Tridesetogodišnjem ratu pobedili austrijske carske trupe pod nadvojvodom Leopoldom, koji je izgubio najmanje 10.000 ljudi.
1687 – U pobuni janjičara u Carigradu zbačen je sa vlasti turski sultan Muhamed IV, a na presto je došao njegov mlađi brat Sulejman III.
1721 – Posle ratova protiv Otomanskog carstva i Švedske kojima je učvrstio Rusiju na Crnom moru i Baltiku, Petar Veliki je proglašen carem cele Rusije.
1755 – Rođena je francuska kraljica Marija Antoaneta (Marie Antoinette), žena Luja XVI (Louis), ćerka austrijske carice Marije Terezije (Maria Theresia). Omražena u narodu kojem je poručila: „Ako nemate hleba, jedite kolače“, optužena tokom Francuske revolucije da je tajnim vezama sa bečkim dvorom izdala Francusku, pogubljena je na giljotini 1793.
1766 – Rođen je austrijski vojskovođa mađarskog porekla feldmaršal Johan Jozef Radecki (Johann Joseph Radetzky), vojni reformator i nacionalni heroj koji je više od pola veka predvodio austrijske trupe.
1785 – Londonski proizvođač kočija Lionel Lukin patentirao je prvi čamac za spašavanje.
1789 – U Francuskoj je konfiskovana imovina katoličke crkve, što je bio prvi težak udarac katolikoj crkvi u njenoj istoriji.
1815 – Rođen je engleski matematičar Džordž Bul (George Boole), osnivač simboličke logike i „Bulove algebre“, koja je imala presudan značaj za razvoj kompjutera. Značajni su njegovi radovi „Istraživanje zakona mišljenja“ i „Matematička analiza logike“.
1841 – Revoltirani britanskom okupacijom Kabula, Avganistanci su masakrirali 24 britanska oficira, što je izazvalo drugi Avganistanski rat.
1906 – Rođen je Lukino Viskonti (Luchino Visconti), jedan od najznačajnijih italijanskih filmskih režisera, koji je filmom „Zemlja drhti“ (1948) označio početak italijanskog neorealizma („Bele noći“, „Roko i njegova braća“, „Gepard“, „Sumrak bogova“, „Smrt u Veneciji“, „Nevino“).
1917 – Britanski ministar inostranih poslova Artur Djejms Balfur (Arthur James Balfour) objavio je Deklaraciju, poznatu kao Balfurova deklaracija, o osnivanju jevrejske države u Palestini.
1930 – Haile Selasije I (Selassie) krunisan je za cara Etiopije.
1938 – Mađarska je anektirala južnu Slovačku, priključivši se rasparčavanju Čehoslovačke nakon potpisivanja Minhenskog sporazuma u septembru.
1950 – Umro je engleski dramski pisac, novinar i kritičar irskog porekla Džordž Bernard Šo (George, Shaw). Književnu karijeru počeo je pisanjem romana i pozorišnih kritika, a proslavio se mnogobrojnim pozorišnim delima. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1925. („Kandida“, „Zanat gospođe Voren“, „Major Barbara“, „Pigmalion“).
1953 – Pakistanski parlament je proglasio Islamsku republiku Pakistan.
1956 – Mađarska vlada je odbacila članstvo u Varšavskom paktu i zatražila pomoć UN zbog napada sovjetskih trupa; SSSR je stavio veto u Savetu bezbednosti UN na zahtev zapadnih sila da se razmotri kriza u Mađarskoj.
1964 – U Saudijskoj Arabiji je svrgnut kralj Saud, a za novog kralja proglašen je princ Fejsal (Faisal).
1978 – Dvojica sovjetskih kosmonauta Jurij Romanenko i Georgij Grečko vratila su se na Zemlju sa svemirske stanice „Saljut 6“ nakon 139 dana i 14 časova, što je bio novi rekord boravka u vasioni.
1994 – Više od 430 ljudi poginulo je u požaru posle eksplozije u velikom skladištu nafte blizu jednog sela u južnom Egiptu.
1995 – Vrhovni sud Argentine doneo je odluku o ekstradiciji nacističkog oficira Eriha Pribkea (Erich Priebke) Italiji, gde je optužen za ratne zločine tokom Drugog svetskog rata.
1998 – Uragan „Mič“, koji je harao kroz Centralnu Ameriku sedam dana, izazvao je ogromna razaranja, posebno u Hondurasu i Nikaragvi, a najmanje 9.000 ljudi je poginulo.
1999 – Crna Gora je uvela nemačku marku kao paralelnu valutu uz jugoslovenski dinar.
2001 – Posle više od pola veka u škole u Srbiji ponovo je uvedena veronauka.
2003 – Sveštenik Kenon V. Džin (Canon V. Gene) Robinson imenovan je za biskupa američke Episkopalne crkve. On je prvi sveštenik koji je javno priznao da je homoseksualac.
2003 – Umrla je Kristabel Bilenberg, britanska književnica, autorka knjige „Prošlost sam ja“, memoara o opstanku u nacističkoj Nemačkoj.
2004 – Na predsedničkim izborima u SAD ponovo je izabran republikanac Džordž Buš (George W. Bush).
2004 – Umro je šeik Zajed Ben al Nahajan, osnivač i istorijski lider Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je tom zemljom vladao od 1971. godine.
2004 – Holandski filmski režiser i kolumnista Teo van Gog (Gogh), praunuk slikara Vinseta van Goga, ubijen je u Amsterdamu. Njega ubodima noža usmrtio jedan Marokanac koji je kasnije uhapšen. Teo van Gog je snimio film o zlostavljanju žena u islamskim zemljama.
2007 – Umro je čuveni ruski koreograf i rukovodilac Državnog akademskog ansambla narodnih igara Igor Mojsejev. Dobitnik je brojnih sovjetskih odlikovanja ali i nekih zemalja sveta, među kojima je i medalja Mocarta kojom ga je odlikovao UNESCO.
2008 – Umro je Džon Dejli (John Daly) producent 13 filmova koji su dobili Oskara, među kojima su „Vod“ Olivera Stouna, „Poslednji kineski car“ Bernarda Bertolučija i „Priviđenja“ Roberta Altmana.

Povezana vest:  Na današnji dan - 7. avgust