1. – Posle petomesečne opsade, krstaši su u Prvom krstaškom ratu zauzeli grad Antiohiju.

    1657. – Umro je engleski lekar Vilijam Harvi (William Harvey), koji je otkrio cirkulaciju krvi i funkciju srca kao pumpe.

    1808. – Rodjen je američki državnik Džeferson Dejvis (Jefferson Davis), predsednik Konfederacije Država Amerike za vreme američkog gradjanskog rata. Posle poraza Konfederacije uhapšen je i proveo je dve godine u zatvoru.

    1818. – Završen je poslednji britanski rat protiv Marata, čime je Britanija stekla prevlast u Indiji.

    1875. – Umro je francuski kompozitor Žorž Bize (Georges Bizet), autor opere „Karmen“, koja se smatra remek delom francuske i svetske opere. Prvo izvodjenje opere (iste godine kada je Bize umro) izazvalo je skandal, da bi potom ona postala jedno od najpopularnijih dela operske muzike.

    1886. – Rodjen je srpski političar i publicista Kosta Novaković, jedan od lidera Srpske socijaldemokratske partije, kasnije član KPJ i njen predstavnik u balkanskom sekretarijatu Kominterne. Nestao je u staljinističkim čistkama 1938, a odlukom sovjetskih državnih organa 1958. posmrtno je rehabilitovan.

    1889. – Kraljevina Srbija preuzela je od francuskog koncesionara upravljanje svojom železnicom.

    1896. – U Moskvi je potpisan ugovor Rusije i Kine o nenapadanju u narednih 15 godina, a Kina je odobrila Rusiji da koristi železnicu u severnoj Mandžuriji.

    1899. – Umro je Johan Štraus Mladji (Johann Strauss), austrijski dirigent i kompozitor opereta i valcera. Sa svojim orkestrom nastupao je širom sveta, a gostovao je i u Beogradu („Slepi miš“, „Ciganin baron“, „Na lepom plavom Dunavu“, „Priče iz bečke šume“).

    1906. – Rodjena je francuska pevačica i igračica američkog porekla Žozefina Beker (Josephine Baker) zvezda pariskih kabarea „Foli Beržer“ i „Kazino de Pari“, i borac protiv rasizma. U Drugom svetskom ratu priključila se francuskom pokretu otpora.

    1924. – Umro je austrijski pisac Franc Kafka (Franz). Njegova dela, medju kojima su najpoznatiji roman „Proces“ i pripovetka „Metamorfoza“, imala su presudan uticaj na književnost 20. veka.

    1926. – Rodjen je američki pisac Alen Ginzberg (Allen Ginsberg). Njegova zbirka poezije „Urlik i druge pesme“ (1956.) smatra se najzančajnijim delom bitničkog pokreta pedesetih godina 20. veka.

    1940. – Okončana je evakuacija savezničkih snaga iz Francuske u Drugom svetskom ratu. Iz luke Denkerk brodovima je evakuisano više od 337.000 britanskih, francuskih i belgijskih vojnika.

    1959. – Singapur je proglašen autonomnom državom u sastavu Komonvelta, u kojoj su Britanci zadržali resore odbrane i inostranih poslova.

    1963. – Umro je papa Jovan XXIII, poglavar rimokatoličke crkve od 1958, protagonist reforme katoličke crkve i njenog prilagodjavanja savremenom svetu („aggiornamente“). Sazvao je 1962. Drugi vatikanski koncil koji je nakon njegove smrti nastavio rad na crkvenim reformama.

    1965. – Američi astronaut Edvard Vajt (Edward White) izašao je iz svemirskog broda „Džemini 4“ i tako postao prvi Amerikanac koji je „šetao“ kosmosom, tri i po meseca posle ruskog kosmonauta Alekseja Leonova.

    1968. – U Beogradu, a potom i u drugim univerzitetskim centrima u Jugoslaviji, počele su studentske demonstracije, prve u komunističkoj Jugoslaviji. Protest protiv privilegija komunističkih funkcionera, nezaposlenosti i ugrožavanja osnovnih demokratskih prava prekinut je posle sedam dana nakon što se studentima preko TV Beograd obratio predsednik SFRJ Josip Broz Tito, koji je podržao studente i obećao im brže rešavanje društvenih problema.

    1973. – Sovjetski supersonični avion „Tupoljev 144“ srušio se u blizini Pariza tokom vazduhoplovne izložbe. Poginulo je svih šet članova posade i sedam francuskih seljaka.

    1989. – Umro je iranski verski vodja, ajatolah Ruholah Homeini (Ruhollah Khoemeini), koji se 1979, posle zbacivanja šaha Mohameda Reze Pahlavija, vratio iz izbeglištva u Iran zahvaćen islamskom revolucijom. Pod njegovom vlašću (do smrti), prozapadni Iran pretvoren je u militantnu versku republiku.

    1989. – U eksploziji gasovoda na Transibirskoj železnici dignuta su u vazduh dva putnička voza. Poginulo je 575 ljudi, a oko 600 je ranjeno.

    1995. – Ministri odbrane NATO-a i EU doneli su odluku o stvaranju Snaga za brzo reagovanje u Bosni, koje će štiti mirovne trupe UN od napada bosanskih Srba.

    1999. – Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević prihvatio je mirovni plan SAD, EU i Rusije, koji su u Beograd doneli finski i ruski posrednici Marti Ahtisari (Martti Ahtisaari) i Viktor Černomirdin. Plan, koji je podrazumevao dolazak medjunarodnih snaga na Kosovo, bio je uslov za prestanak vazdušnih napada NATO-a na Jugoslaviju.

    2004. – U Specijalnom sudu u Sijera Leoneu počelo je sudjenje odgovornima za zločine tokom gradjanskog rata u toj zemlji u kome je stradalo oko 200 ljudi. U junu 2007. sud je proglasio trojicu vojnih zapovednika krivim za zločine počinjene od 1991-2002. i to je prva presuda tog suda koja se odnosi na period gradjanskog rata u toj zemlji.

    2006. – Skupština Crne Gore usvojila je Deklaraciju nezavisne Crne Gore, čime je formalno proglašena obnova crnogorske državnosti.

    2009. – Umrla je američka pevačica Koko Tejlor (Taylor) zvana „kraljica bluza“, dobitnica brojnih nagrada za bluz muziku kao i nagrade Gremi 1984. godine.

    2010. – Avion Vojnog vazduhoplovstva Vojske Srbije srušio se nedaleko od Kraljeva, a pilot se katapultirao i preživeo nesreću. Bio je to četvrti udes letelica Vojske Srbije od 2006. godine.

    2012. – Avion kompanije Dejna srušio se na jednu zgradu u okolini aerodroma u Lagosu, poginule su 153 osobe koje su bile u letelici. Avio je leteo od nigerijske prestonice Abudže do Lagosa.

    2015. – Letonski parlament izabrao je za predsednika države ministra odbrane Rajmondsa Vejonisa. Vejonis (48) je dobio podršku većine od 100 poslanika tek u petom krugu glasanja pošto su svi protivkandidati ispali.

Povezana vest:  Na današnji dan - 4. oktobar