1. p.n.e – Umro je Publije Vergilije Maron (Publius Vergilius Maro), proslavljeni pesnik carskog Rima, autor nacionalnog junačkog epa „Eneida“. Smatra se najvećim pesnikom antike i uzorom latinskog i zapadnoevropskog stvaralaštva. Dante ga je uzeo za vodiča kroz podzemlje („Pakao“) u Božanstvenoj komediji („Georgike“, „Bukolike“, „Ekloge).

    1327 – Engleski kralj Edvard II (Edward) ubijen je u zamku Berkli. Smatra se da su zločin izvršili kraljica Izabela (Isabella) i njen ljubavnik Rodžer de Mortimer (Roger), koji je potom vladao u ime prestolonaslednika Edvarda III.

    1452  – Rođen je italijanski verski i politički reformator Đirolamo Savonarola (Girolamo), dominikanski kaluđer koji je zbog sukoba sa papom Aleksandrom VI spaljen kao jeretik 1498. Njegov lik inspirisao je mnoga književna dela i kontroverzne rasprave – smatran je mračnim fanatikom, pretečom reformacije, mučenikom i svecem.

    1792  – Na prvoj javnoj sednici Konventa (revolucionarnog parlamenta) ukinuta je monarhija u Francuskoj.

    1832  – Umro je škotski pisac Valter Skot (Walter Scott), autor istorijskih romana „Rob Roj“, „Ajvanho“, „Veverli“… Skupljao je i narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. Izdao je u engleskom prevodu i našu narodnu pesmu „Hasanaginica“. Izvršio je značajan uticaj na evropski roman.

    1846  – Rođen je srpski političar i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Pokrenuo je prvi socijalistički list u Srbiji „Radenik“ (1871). Njegove ideje su imale veliki uticaj na razvoj socijalističke ideologije i politike u Srbiji i na Balkanu („Srbija na istoku“, „Načela narodne ekonomije“, „Pevanje i mišljenje“).

    1860  – Umro je nemački filozof Artur Šopenhauer (Arthur Schopenhauer). Njegovu duboko pesimističnu filozofiju prihvatila je generacija razočarana neuspehom nacionalnih pokreta 1848 u Evropi, a u filozofiji i književnosti našla je odraza u delima Fridriha Ničea (Friedrić Nietzsće) i Tomasa Mana (Thomas Mann) („Svet kao volja i predstava“, „Parerga i paralipomena“).

    1866  – Rodjen je engleski književnik Herbert Džordž Vels (George Wells), koji je svojim prvim romanom „Vremeplov“ utemeljio naučnu fantastiku („Nevidljivi čovek“, „Rat svetova“).

    1938  – Vlada Čehoslovačke prihvatila je britansko-francuski plan o prepuštanju Sudetske oblasti nacističkoj Nemačkoj.

    1939  – Rumunski fašisti, pripadnici „Gvozdene garde“, ubili su premijera Rumunije Armanda Kalineskua (Calinescu).

    1949  – U Kini je formirana Centralna narodna vlada na čelu sa Mao Cedungom, koji je 1. oktobra proglasio Narodnu Republiku Kinu.

    1956  – U atentatu je smrtno ranjen nikaragvanski diktator Anastazio Somoza. Umro je osam dana kasnije, a nasledio ga je sin Luis.

    1957  – Umro je norveški kralj Hakon VII (Haakon) koji je vladao od 1905, kada ga je, nakon ukidanja norveško-švedske unije, norveški parlament izabrao za kralja. U Prvom svetskom ratu održao je neutralnost Norveške, a kada su Nemci u Drugom svetskom ratu okupirali Norvešku, izbegao je u London i formirao izbegličku vladu. Nasledio ga je sin Olaf V.

    1964  – Malta je postala nezavisna posle 164 godine britanske vladavine.

    1972  – Predsednik Filipina Ferdinand Markos (Marcos) zaveo je vanredno stanje u zemlji i stavio u zatvor hiljade protivnika njegovog režima. Markos je ostao na vlasti do 1986.

    1973  – Jugoslavija je prekinula diplomatske odnose sa Čileom, deset dana posle puča generala Augusta Pinočea (Pinochet), u kojem je ubijen predsednik Salvador Aljende (Allende).

    1974  – Umro je američki filmski glumac Volter Brenan (Walter Brennan), prvi glumac koji je dobio tri Oskara, a poznat pre svega po brojnim epizodnim ulogama u vestern-filmovima („Moja draga Klementina“, „Crvena reka“, „Rio Bravo“).

    1992  – Meksiko i Vatikan su uspostavili pune diplomatske odnose posle prekida od 130 godina.

    1993  – Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio je parlament pod optužbom da poslanici u parlamentu blokiraju ustavne reforme i izbore. Pobunjeni poslanici zabarikadirali su se u zgradi parlamenta, odakle su isterani uz pomoć vojske 4. oktobra.

    1996  – Na aerodromu u Bogoti, u avionu predsednika Kolumbije Ernesta Sampera, koji je bio spreman da poleti u SAD, posle anonimne prijave, pronađeno je oko četiri kilograma heroina. Predsednik je osumnjičen za veze sa narko-mafijom, dok je njegova vlada saopštila da se radi o namestaljci.

    1999  – Na Tajvanu je u zemljotresu poginulo 2.100 ljudi, a povredjeno oko 8.700.

    2000  – Ruska vlada je odlučila da zamrzne ugovor sa Iranom o prodaji laserske tehnologije, nakon što su SAD izrazile zabrinutost zbog mogućnosti njenog korišćenja u izradi nuklearnog oružja.

    2003  – Nakon 14 godina osmatranja planete Jupiter i njenih satelita, NASA je uništila posmatrački brod Galileo.

    2008  – Stranka Socijalnih demokrata i njeni koalicioni partneri Uistinu (Zares) i Liberalno-demokratska stranka dobili su većinu na parlamentarnim izborima u Sloveniji koja dobija novu vladu sa Borutim Pahorom na čelu. ;

    2008  – Premijer Izraela Ehud Olmert predao je ostavku predsedniku Republike Šimonu Peresu, pošto je u julu optužen za korupciju i zloupotrebu položaja.

    2012  – Premijer Norveške Jens Stoltenberg rekonstruisao je svoju vladu levog centra, pet ministara je promenilo resore ili izgubilo ministarsku funkciju, godinu dana pred parlamentarne izbore.

    2014  – Svet je u 2013. izbacio mnogo više ugljen-dioksida u atmosferu nego ikada ranije, a tri najveća zagadjivača su Kina, SAD i Indija, navodi se u izveštaju uoči samita UN o klimi.

    2014  – Premijer Jemena Mohamed Salem Basindva podneo je ostavku, usled višednevnog nasilja u kojem je u prestonici te zemlje Sani poginulo 140 ljudi, a više stotina napustilo svoje domove.

Povezana vest:  Na današnji dan - 28. novembar