1215 Engleski kralj Džon (John) je pod pritiskom plemstva prihvatio dokument Magna Carta Libertatum (Velika povelja slobode) temelj državnog uređenja, simbol borbe protiv apsolutizma i jedan od najznačajnijih dokumenata britanske i evropske ustavne istorije.

1467 Umro je vojvoda od Burgundije Filip Dobri (Phillippe Le Bon), osnivač Burgundije, države koja je u 15. veku bila rival Francuske, a Francuskoj pripala 1678. (Bourgogne).

1520 Papa Lav X (Leo) ekskomunicirao je Martina Lutera (Luther) bulom kojom je, kao jeres, osudio Luterove teze o indulgencijama, o dogmama i uređenju Katoličke crkve. Ideje o reformi Crkve sistematizovane u 95 teza, Luter je 1517. prikovao na vrata Dvorske crkve u Virtembergu, označivši početak raskola katoličke Evrope.

1843 Rođen je norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Hagerup Grig (Grieg), koji je, inspirišući se nacionalnim folklorom, afirmisao norvešku muziku u svetu („Per Gint“, „Lirski komadi“).

1862 Na Čukur-česmi u Beogradu turski vojnik je ubio srpskog dečaka što je izazvalo sukobe u gradu. Turci su potom sa beogradske tvrđave, gde im je bio garnizon i bombardovali Beograd.

1882 Rođen je general i državnik Jon Antonesku (Ion Antonescu), diktator pronemačke vlade Rumunije u Drugom svetskom ratu. Uveo je Rumuniju u Trojni pakt i priključio se napadu na SSSR 1941. Kao ratni zločinac osuđen je 1946. na smrt i streljan.

1903 Nakon ubistva Aleksandra Obrenovića u Majskom prevratu, Skupština Srbije izabrala je Petra Karađorđevića za kralja Srbije. Tokom njegove vladavine učvršćen je parlamentarizam i ubrzan privredni i kulturni razvoj zemlje. Povukao se s vlasti 22. juna 1914, a kraljevska ovlašćenja dobio je njegov drugi sin Aleksandar.

Povezana vest:  Na današnji dan - 29. avgust

1904 Više od hiljadu ljudi, većinom žena i dece, poginulo je blizu Njujorka u požaru na brodu „General Slokam“.

1907 Počela je Druga haška mirovna konferencija, na kojoj su 44 države, uključujući Srbiju i Crnu Goru, donele 13 konvencija o zakonima i običajima ratovanja („Haške konvencije“). Četvrtom konvencijom osnovan je Stalni arbitražni sud u Hagu.

1919 Engleski piloti Artur Braun (Arthur Brown) i Džon Olkok (John Alcock) okončali su prvi direktni let preko Atlantika.

1920 Jedan od osnivača bežične telegrafije, italijanski inženjer Đulielmo Markoni (Guglielmo Marconi) emitovao je u Engleskoj prvi muzički radio-prenos. Bila je to numera australijske operske pevačice Neli Melba (Nellie).

1940 Nemačke trupe su kod Sedana probile Liniju Mažino. Taj sistem utvrđenja, dugačak 360 kilometara, koji su Francuzi između dva svetska rata izgradili duž granice prema Nemačkoj, smatran je remek-delom građevinarstva i fortifikacije.

1969 Po povlačenju Šarla de Gola (Charles de Gaulle) s političke scene, za predsednika Francuske izabran je Žorž Pompidu (Georges Pompidou).

1975 Košarkaši Jugoslavije postali su šampioni Evrope pobedom nad reprezentacijom SSSR u Beogradu.

1977 Adolfo Suares (Suarez) i njegova koalicija Demokratskog centra pobedili su na prvim slobodnim izborima u Španiji posle smrti Franciska Franka (Francisco Franco) koji je diktatorski vladao od 1939.

1982 Argentinske snage na Foklandskim ostrvima predale su se Britancima. Time je okončan rat u kojem je poginulo oko 1.000 ljudi.

Povezana vest:  Na današnji dan - 5. jul

1988 Predsednik Pakistana Zija ul Hak (Zia, Haq) objavio je da će islamsko šerijatsko pravo postati vrhovni zakon u Pakistanu.

1992 Književnik Dobrica Ćosić izabran je za prvog predsednika SR Jugoslavije. Za prvog premijera novoformirane države dan ranije je izabran američki biznismen Milan Panić.

1992 Parlament Japana odobrio je, prvi put od Drugog svetskog rata, angažovanje vojnika u inostranstvu.

1994 Izrael i Vatikan uspostavili su pune diplomatske odnose, potvrdivši dogovor o međusobnom priznanju i pomirenju posle viševekovnih sukoba Jevreja i katolika.

1995 Savet bezbednosti UN je doneo rezoluciju o proširenju snaga UN u BIH trupama za brza dejstva, sa 12.000 francuskih, britanskih i holandskih vojnika. Rusija i Kina su se uzdržale od glasanja.

2000 U pokušaju atentata u Budvi, u Crnoj Gori, lakše je ranjen Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove, u to vreme jedne od najvećih opozicionih političkih stranaka u Srbiji.

2000 Rimsko-katolički biskup Augustin Misago pušten je na slobodu, pošto je oslobođen optužbe za saučesništvo u masakru više od pola miliona stanovnika Ruande 1994. i za genocid.

2001 Šangajska petorka Kina, Rusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan su tu grupu, po prijemu Uzbekistana, nazvali Šangajska Organizacija za saradnju (SCO) regionalna organizacija za borbu protiv islamskog militarizma.

2003 Vaterpolo reprezentacija Srbije i Crne Gore osvojila je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Sloveniji.

Povezana vest:  Na današnji dan - 22. februar

2003 Umro je američki glumac Hjum Kronin (Hume Cronyn) čija je karijera na Brodveju i u Holivudu trajala više od šest decenija. Na filmu je debitovao ulogom u Hičkokovom filmu „Senka sumnje“ 1943, a igrao je i u filmovima „Poštar uvek zvoni dvaput“, „Dvanaest ljutih muškaraca“ i „Čaura“.

2006 Vlada Srbije priznala je Republiku Crnu Goru, 12 dana po proglašenju njene nezavisnosti.

2008 Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju zvanično je proglasio novi Ustav potpisivanjem Ukaza o proglašenju 41 zakona. Republika Srbija nije prihvatila Ustav Kosova kao pravnu činjenicu.

2010 Umro je glumac Bekim Fehmiu, zvezda jugoslovenskog filma, poznat po ulozi u filmu „Skupljači perja“. Glumom je prestao da se bavi 1987. godine u znak protesta zbog „antialbanske histerije“.

2012 Sud za ratne zločine u Sarajevu osudio je četvoricu bivših pripadnika Vojske bosanskih Srba Stanka Kojića, Franca Kosa, Zorana Goronju i Vlastimira Golijana, na 142 godine zatvora zbog učešća u masovnom pogubljenju Bošnjaka iz Srebrenice.

2013 Na Tjentištu je obeležena 70. godišnjica Bitke na Sutjesci u prisustvu boračkih i antifašističkih organizacija iz Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske i Slovenije.

2014 Zvanično je stupio na dužnost novi predsednik Slovačke Andrej Kiska, 51-godišnji milioner i filantrop bez političkog iskustva. Kiska je četvrti predsednik Slovačke od raspada Čehoslovačke početkom 1990-ih godina.

2017 Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić imenovao je Anu Brnabić, ministarku državne uprave i lokalne samouprave, za mandatarku nove vlade.