Na današnji dan – 13. april
1519 – Rođena je Katarina de Mediči (Catherine, Medicis), ćerka gospodara Firence Lorenca II Medičija (Lorenzo Medici). Posle smrti muža Anrija II (Henri) od 1560. vladala je Francuskom kao regentkinja. Po njenom nalogu, 1572. su pobijene hiljade hugenota (Bartolomejska noć).
1598 – Francuski kralj Henri IV potpisao je Nantski edikt kojim se hugenotima (protestanti) priznaju ista prava kao i katolicima. Nantski edikt kojem su se katolici protivili, ukinuo je Luj XIV 18. oktobra 1685. godine.
1605 – Umro je ruski car Boris Godunov čiji je život inspirisao Aleksandra Puškina za dramu „Boris Godunov“ koja je Modestu Musorgskom poslužila za libreto istoimene opere.
1695 – Umro je francuski pesnik i basnopisac Žan de Lafonten (Jean, La Fontaine). Ogledao se u svim književnim rodovima (pesme, novele, romani, komedije, tekstovi za opere), ali je u istoriju književnosti ušao delom „Basne“, u 12 knjiga. Za člana Francuske akademije izabran je 1684.
1743 – Rođen je američki državnik i pravnik Tomas Džeferson (Thomas Jefferson) osnivač Demokratske stranke, treći predsednik SAD (1801-1809) i jedan od glavnih autora „Deklaracije o nezavisnosti“ proglašene 4. jula 1776. godine. Od Napoleona I kupio je 1803. Luizijanu.
1813 – Umro je ruski vojskovođa Mihail Kutuzov. Kao vrhovni komandant ruske vojske, zaslužan je za poraz Napoleonovih trupa u Rusiji 1812. Jedan je od glavnih likova u romanu Lava Tolstoja „Rat i mir“.
1832 – Rođen je slikar Stevan Todorović, član Srpske kraljevske akademije. Izradio je 300 portreta savremenika, među kojima Kornelija Stankovića, Đure Daničića, Vladana Đorđevića, kraljice Natalije.
1848 – Sicilija je proglasila nezavisnost od Napuljske kraljevine.
1869 – U Pančevu je izašao prvi broj nedeljnika „Pančevac“. U tom listu objavljen je prvi prevod „Komunističkog manifesta“ na srpski jezik. List je više puta zabranjivan i obnavljan.
1885 – Rođen je mađarski filozof i književni kritičar Đerđ Lukač (Gyorgy Lukacs). Bio je ministar u vladi Imre Nađa (Nagy) 1956, posle čijeg pada je proteran u Rumuniju.
1892 – Rođen je britanski maršal avijacije Artur Haris – Bombaš (Arthur „Bomber“ Harris), poznat po taktici „tepih-bombardovanja“ koja je u Drugom svetskom ratu primenjena na Keln, Berlin i Drezden.
1898 – Marija Kiri Sklodovska (Maria Curie Sklodowska) otkrila je novi element koji je dobio naziv radij. Tim otkrićem postavljeni su temelji nauke o radioaktivnosti.
1906 – U Dablinu je rođen irski književnik Samjuel Beket (Samuel Beckett), uz Joneska (Ionesco) i Ženea (Genet) najznačajniji predstavnik „teatra apsurda“ („Čekajući Godoa“). Nobelovu nagradu za književnost
Godine dobio je 1969.
1919 – Britanske trupe su u Amritsaru pobile 380 Indusa, pristalica pokreta za nezavisnost Indije Mahatme Gandija (Gandhi).
1922 – Rođen je tanzanijski državnik Džulijus Kambarage Njerere (Julius, Nyerere), jedan od lidera pokreta nesvrstanih i jedan od osnivača Organizacije afričkog jedinstva (1963).
1941 – Rusija i Japan su potpisali sporazum o neutralnosti u Drugom svetskom ratu.
1945 – Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu, pod maršalom Fjodorom Tolbuhinom, zauzele Beč.
1945 – Teškim zapaljivim bombama američko vazduhoplovstvo u Drugom svetskom ratu uništilo je veliki deo Tokija.
1963 – Rođen je Gari Kasparov, ruski šahista. U 23. Godini postao je najmlađi svetski šampion u istoriji. Titulu je preuzeo od zemljaka Anatolija Karpova.
1964 – Američki filmski glumac Sidni Poatje (Sidney Poitier) dobio je Oskara za film „Poljski ljiljani“, kao prvi crnac koji je dobio to priznanje.
1966 – U udesu helikoptera poginuo je predsednik Iraka Abdul Salam Arif.
1975 – Vojnim udarom u Čadu je s vlasti zbačen i ubijen predsednik Fransoa Tombalbaje (Francois Tombalbaye). Vlast je preuzelo Vrhovno vojno veće kojim je predsedavao Feliks Malum.
1975 – Hrišćanski ekstremista je ubio 22 Palestinca u autobusu u predgrađu Bejruta čime je počeo višegodišnji građanski rat u Libanu.
1981 – Novinarka Vašington posta Dženet Kuk (Janet Cooke) dobila je Pulicerovu nagradu za članak o osmogodišnjem narkomanu. Dva dana kasnije Kuk je priznala da je izmislila priču i vratila je nagradu.
1990 – Sovjetski Savez je priznao odgovornost za pokolj hiljada Poljaka 1940. u Katinskoj šumi.
1995 – Ukrajina je pristala da do 2000. godine zatvori nuklearnu centralu u Černobilju, koja je 1986. godine eksplodirala zbog lošeg rukovanja izazivajući radioaktivno zagađenje širom Evrope.
1996 – U Briselu je završena donatorska konferencija za Bosnu i Hercegovinu na kojoj joj je obećana milijarda i 230 miliona dolara pomoći za popravku štete od građanskog rata 1992-95.
1997 – Posle dužeg odlaganja, papa Jovan Pavle II posetio Sarajevo (BiH). Na putu kojim je trebalo da prođe nađene su sveže postavljene mine.
1999 – U državi Mičigen (SAD) doktor Džek Kervorkian je osuđen na 10 do 25 godina zatvora za pomoć samoubistvu Tomasa Jouka, izvršeno godinu dana ranije i snimljeno na video-kaseti.
2002 – Stalni Arbitražni sud u Hagu (Holandija) doneo je pravosnažnu odluku kojom je utvrđena 1.000 kilometara dugačka granica Etiopije i Eritreje, čime je okončan sukob koji je kulminirao dvogodišnjim ratom (1998-2000) između te dve afričke zemlje.
2006 – U Italiji je umrla književnica škotskog porekla Mjuriel (Muriel) Spark, najpoznatija po delu „Mladost gospođice Džin Brodi“.
2008 – Umro je američki fotoreporter Bert Glin (Burt Glinn) koji je zabeležio značajne događaje tokom „Hladnog rata“, uključujući ulazak Fidela Kastra u Havanu 1959. Godine i posetu Nikite Hruščova SAD te godine. Bio je dugogodišnji fotograf agencije Magnum.
2010 – Nedeljnik „Pančevac“ jedan od najstarijih lokalnih listova u Srbiji, obeležio je 141. godišnjicu postojanja.
Leave A Comment