Na današnji dan – 9. jun

Na današnji dan – 9. jun

68 – Rimski car Neron izvršio je samoubistvo pošto ga je Senat proglasio neprijateljem naroda i osudio na smrt.
1357 – U Pragu je počela izgradnja kamenog mosta preko reke Vltave koji je dobio naziv Karlov most po tadašnjem imperatoru Nemačko-rimskog carstva i češkom kralju Karlu IV. Po predanju, datum početka izgradnje odredili su astrolozi.
1462 – Poslednji bosanski kralj Stjepan Tomašević, uzdajući se u pomoć hrišćanske koalicije, otkazao je danak turskom sultanu Mehmedu II i priznao vrhovnu vlast ugarskog kralja Matije I Korvina (Matyias Corvin). Turci su, međutim, 1463. osvojili Bosnu i pogubili kralja Stjepana.
1672 – Rođen je Petar I Aleksejevič Romanov (Petar Veliki), car Rusije od 1682. do 1725, reformator države i društva. Osnovao je Akademiju nauka, pokrenuo prve novine („Vedomosti“), pomagao razvoj privrede otvarajući rudnike i manufakture, organizovao državnu upravu i Rusiju podelio na gubernije. Na ušću Neve 1703. podigao je novu prestonicu – Sankt Peterburg.
1781 – Rođen je engleski inženjer i pronalazač Džordž Stivenson (George Stephenson), konstruktor lokomotiva. U Njukaslu je 1823. osnovao prvu fabriku lokomotiva, a njegova lokomotiva („Locomotion“) vukla je 1825. na pruzi Stokton-Darlington prvi putnički voz na svetu.
1815 – Završen je Bečki kongres koji je zasedao od septembra 1814. Sazvale su ga velike sile da bi otklonile posledice Francuske revolucije i Napoleonovih ratova u evropskim zemljama. Predstavnik Srba u Beču, prota Matija Nenadović, pokušao je da, preko ruskog cara Aleksandra I, zainteresuje Bečki kongres za srpsko pitanje, ali nije uspeo zbog protivljenja Austrije i Engleske.
1870 – Umro je engleski pisac Čarls Džon Hafem Dikens (Ćarles John Huffam Dickens), rodonačelnik socijalnog romana, jedan od najznačajnijih i najčitanijih engleskih pisaca („Dejvid Koperfild“, „Oliver Tvist“, „Pikvikov klub“, „Stara prodavnica retkosti“).
1874 – Umro je indijanski vojskovođa Kočiz (Coćise), poglavica apačkog plemena Čirikahua, vođa Indijanaca u borbama protiv belih doseljenika i američke vojske na jugozapadu SAD.
1875 – Na brdu Gradac kod Nevesinja izbio je jedan od prvih većih sukoba Hercegovaca s Turcima u Bosansko-hercegovačkom ustanku (1875-78). Ustanak, nazvan „Nevesinjska puška“, brzo se širio i za mesec dana zahvatio je i Bosansku krajinu.
1892 – Rođen je američki kompozitor Kol Porter (Cole), autor popularnih šlagera, muzičkih komedija i brodvejskih mjuzikla koji su preneti i na film.
1898 – Potpisan je sporazum kojim je Kina ustupila Velikoj Britaniji Hong Kong na 99 godina. Hong Kong je vraćen Kini 1. jula 1997. godine.
1914 – U Beogradu je svečano otkriven spomenik srpskom prosvetitelju Dositeju Obradoviću, rad vajara Rudolfa Valdeca. Spomenik je postavljen na ulaz u Kalemegdan, a posle Prvog svetskog rata je prenet u park na Studentskom trgu.
1923 – U Bugarskoj je državnim udarom oborena vlada premijera Aleksandra Stamboliskog, lidera Zemljoradničkog narodnog saveza Bugarske. Nekoliko dana potom, Stamboliski i njegovi saradnici su ubijeni.
1928 – Engleski mikrobiolog Aleksandar Fleming (Alexander) pronašao je penicilin. Njegovo otkriće primenjeno je tek 10 godina kasnije, kada su ga Hauard Flori (Howard Florey) i Ernst Čejn (Chain) primenili kao prvi antibiotik. Fleming, Flori i Čejn su 1954. podelili Nobelovu nagradu za medicinu.
1945 – Predsedništvo Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ) donelo je Zakon o konfiskaciji imovine i izvršenju konfiskacije, na osnovu kojeg je država preuzela imovinu Trećeg rajha i državljana Jugoslavije koji su sarađivali sa okupatorom.
1945 – Jugoslavija je s Velikom Britanijom i SAD postigla sporazum kojim je Julijska krajina podeljena na dve okupacione zone – „A“ i „B“. Prva je potpala pod savezničku, druga pod jugoslovensku vojnu
upravu.
1972 – Američki bombarderi su napali Hanoj i Hajfong. To je bilo najžešće bombardovanje Severnog Vijetnama od početka Vijetnamskog rata.
1991 – Od erupcije vulkana na planini Pinatubo na Filipinima poginulo je oko 100 ljudi, a 250.000 je ostalo bez domova.
1995 – Kolumbijska policija je uhapsila vođu kartela Kali, Hilberta Rodrigesa Orehuelu (Gilberto Rodriguez Orejuela), šefa najveće svetske narko-bande.
1999 – Predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum o povlačenju jugoslovenske vojske i policije s Kosova. Time je okončan vazduhoplovni napad NATO na SRJ, a na Kosovu su, na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, raspoređene međunarodne snage, među kojima je najveći broj vojnika iz zemalja članica NATO. S povlačenjem vojske i policije, sa Kosova su počeli masovno da odlaze Srbi i Crnogorci.
1999 – Po izveštajima državnih medija, više od 2.000 ljudi je poginulo, a oko 5.000 ranjeno u napadu NATO na SR Jugoslaviju, koji je počeo 24. marta. Teško su oštećeni infrastruktura, privredni i drugi objekti.
2000 – Savet bezbednosti UN produžio je mandat mirovnim snagama UN na Kosovu, iako je SR Jugoslavija zahtevala da se te snage povuku.
2000 – Umro je američki vajar Džordž Sigal (George) jedan od najpoznatijih predstavnika pop-arta.
2003 – Papa Jovan Pavle II je petodnevnim boravkom u Hrvatskoj okončao svoju stotu posetu nekoj zemlji.
2004 – Oslobođena je kandidatkinja za Nobelovu nagradu za mir, Lejla Zana iz Turske koja je deset godina bila u zatvoru zbog povezanosti s kurdskim pobunjenicima.
2010 – Umrla je ruska balerina Marina Semenova, legendarna klasična plesačica iz sovjetskog doba.