Na današnji dan – 7. septembar

1533 – Rođena je engleska kraljica Elizabeta I (Elizabeth), kćerka kralja Henrija VIII (Henry) i njegove druge žene Ane Bolen (Anne Boleyn). Za vreme njene vladavine (1558-1603) postavljeni su temelji buduće britanske imperije. Podržavala je razvoj nauke i umetnosti, a specifičan stil arhitekture iz njenog vremena, mešavina gotike i renesanse, nazvan je elizabetanskim stilom.
1566 – U bici za Siget, koji je opsedala turska vojska Sulejmana II Veličanstvenog, poginuo je hrvatski ban Nikola Šubić Zrinski.
1701 – U Hagu je potpisan sporazum Engleske, Austrije I Holandije protiv Francuske, poznat kao „Druga velika alijansa“.
1714 – Car Karlo VI potpisao je u Rahstatu sa Francuzima „Badenskimir“ kojim je okončan Rat za špansko nasleđe, a Francuzima su pripali Alzas i Strazbur.
1764 – Za kralja Poljske krunisan je ruski štićenik Stanjislav II Ponjatovski (Stanislaw Poniatowski), poslednji poljski monarh. Tokom njegove vladavine (do 1795) Rusija, Pruska i Austrija izvršile su tri deobe Poljske, koja je kao nezavisna država obnovljena 1918.
1788 – Turci su zarobili a potom ubili vođu srpskih dobrovoljaca u austrijsko-turskom ratu Koču Anđelkovića, poznatog kao Koča kapetan. Po njemu je borba srpskih dobrovoljaca u ovom ratu nazvana Kočina krajina.
1812 – Završena je Borodinska bitka, blizu Moskve, jedna od najkrvavijih bitaka u Napoleonovim ratovima, u kojoj su Rusi pod komandom Kutuzova izgubili 44.000 vojnika, a Napoleon 50.000 među kojima i 23 generala. Nedelju dana kasnije Napoleon je ušao u Moskvu.
1813 – Prvi put je upotrebljen naziv „Ujka Sem“ za SAD, u uvodniku njujorškog lista „Troj Post“.
1822 – Guverner Brazila, princ Pedro, proglasio je nezavisnost od Portugalije i proglasio se za cara. Portugal je priznao nezavisnost Brazila 1828.
1860 – Italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi (Giuseppe) je sa svojim „crvenokošuljašima“ zauzeo Napulj, u ratu za oslobođenje zemlje od Austrijanaca i ujedinjenje Italije.
1901 – Potpisan je Pekinški protokol kojim je okončan „Bokserski ustanak“ u Kini. Pobunu protiv stranaca ugušile su evropske sile, Japan i SAD, a Kina je primorana da plati odštetu za njihovu imovinu uništenu tokom ustanka.
1909 – Rođen je američki filmski i pozorišni režiser Elija Kazan, dobitnik nekoliko Oskara („Tramvaj nazvan želja“, „Viva Zapata“, „Istočno od raja“, „Bebi Dol“).
1914 – Rođen je američki fizičar Džejms Alfred van Alen (James, Allen). Pomoću Gajger-Milerovih brojača postavljenih 1958. na veštačke satelite „Eksplorer 1“ i „Eksplorer 2“ otkrio je dva pojasa pojačanog zračenja oko planete Zemlje koji su kasnije nazvani „Van Elenovi radijacioni pojasevi“.
1940 – Nemačka avijacija pod komandom Hermana Geringa (Hermann Goering) počela je bombardovanje Londona. Prvog dana poginulo je više od 300 ljudi.
1949 – Umro je meksički slikar Hose Klemente Orosko (Jose Clemente Orozco). Smatra se najvećim slikarom murala u 20. veku, dekorisao je mnoge zgrade u Meksiku i SAD.
1964 – U mestu Sip na jugoslovenskoj i u Gura Vaji na rumunskoj obali Dunava, uz prisustvo predsednika Jugoslavije i Rumunije Josipa Broza Tita i Georgi Georgiju Deža (Gheorghe Gheorghiu Dej), postavljen je kamen temeljac na gradilištu hidroelektrane Đerdap.
1975 – Završeno je preseljavanje Turaka na Kipru. Pod nadzorom UN, oko 9.000 ljudi prebačeno je sa juga na sever zemlje.
1986 – Biskup Dezmond Tutu (Desmond) postao je nadbiskup Kejptauna u Južnoj Africi kao prvi crnac poglavar južnoafričkih anglikanaca.
1990 – Kao odgovor na reviziju Ustava Srbije 1989. kojom je značajno smanjena autonomna vlast u pokrajinama Vojvodini i Kosovu, 144 albanska delegata Skupštine Kosova proglasili su u Kačaniku Ustav Republike Kosovo.
1991 – U Hagu je počela sa radom Međunarodna mirovna konferencija o Jugoslaviji. U radu konferencije učestvovali su svi članovi Predsedništva SFR Jugoslavije, predsednik savezne vlade i šestorica predsednika jugoslovenskih republika. Predsedavajući Konferencije, na kojoj je usvojena Deklaracija o mirnom rešenju jugoslovenske krize, bio je lord Karington (Carington).
1994 – U komandi američke vojske u Berlinu poslednji put je spuštena američka zastava, čcime je, nakon skoro pola veka, formalno okončano američko vojno prisustvo u Berlinu.
1997 – U egzilu u Maroku umro je Mobutu Sese Seko, predsednik I diktator Zaira od 1965. do 1997. kada ga je sa vlasti zbacio Loran Kabila (Laurent).
1999 – U zemljotresu u blizini Atine, jednom od najjačih u Grčkoj u poslednjih više od 40 godina, poginulo je 101 lice.
2001 – U nigerijskom gradu Džos izbili su hrišćansko-muslimanski sukobi tokom kojih su zapaljene crkve i džamije. Prema podacima Crvenog krsta, za nepunih nedelju dana nasilja, ubijeno je najmanje 500 ljudi, a stotine povređeno.
2004 – Umro je Bejer Naud (Beyers Naude) južnoafrički sveštenik, jedan od retkih belaca koji je bio simbol otpora tokom godina aparthejda.
2005 – Na izborima u Egiptu pobedio je predsednik Hosni Mubarak kome će to biti peti mandat na mestu šefa države. Na tim izborima po prvi put učestvovalo je više kandidata.

Povezana vest:  Na današnji dan - 9. januar