Na današnji dan – 12. januar

Na današnji dan – 12. januar

812 – Izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabe sklopili su mir u Ahenu s franačkim carem Karlom Velikim, nakon više od decenije rata između Vizantije i Franačkog carstva. Jedan od uzroka rata bilo je to što je rimski papa, potraživši oslonac u Franačkom carstvu, krunisao Karla Velikog (800).
1519 – Umro je Maksimilijan I (Maximilian), nemački kralj od 1493. i rimsko-nemački car od 1508, kada je tu titulu uzeo uz pristanak pape Julija II, mada ga papa nikada nije krunisao. Od tada su nemački kraljevi odmah po svom izboru za kralja, uzimali carsku titulu. Tokom njegove vladavine Habsburgovci su ženidbenim vezama postali najmoćnija dinastija u Evropi.
1628 – Rođen je francuski pisac Šarl Pero (Ćarles Perrault), autor čuvene zbirke bajki „Vilinske priče“, koja sadrži širom sveta poznate bajke „Mačak u čizmama“, „Crvenkapa“, „Plavobradi“, „Uspavana lepotica“.
1829 – Umro je pisac Fridrih fon Šlegel (Friedrić von Schlegel), najznačajniji teoretičar nemačkog romantizma. S bratom Vilhelmom (Wilhelm) uređivao je glavni romantičarski časopis „Aneteum“. Pored radova o antičkoj književnosti, pisao je eseje, pesme i pripovetke, a u romanu „Lucinda“ propagira romantičarsku ideju slobodne ljubavi. Njegova „Istorija stare i nove književnosti“ jedan je od prvih pregleda celokupne svetske literature.
1876 – Rođen je američki pisac Džon Grifit (John Griffith), poznat kao Džek London (Jack), jedan od najčitanijih u prvoj polovini 20. veka. Napisao je oko 50 pripovedaka i romana među kojima su najpoznatiji „Zov divljine“ i „Beli očnjak“.
1899 – Rođen je švajcarski biohemičar Paul Herman Miler (Mueller) koji se bavio istraživanjem zaštite biljaka. Godine 1939. otkrio je insekticidno delovanje DDT. Dobitnik je Nobelove nagrade za medicinu 1948.
1932 – Heti Karavej (Hattie Caraway), demokrata iz Arkanzasa, bila je prva žena izabrana u Senat (gornji dom) Kongresa (skupštine) SAD.
1953 – Skupština FNR Jugoslavije usvojila je novi ustav. Ukinuto je Veće naroda i formirano Veće proizvođača čime je napušteno nacionalno obeležje institucionalne skupštinske strukture.
1964 – U Zanzibaru je, mesec dana pošto je ta zemlja stekla nezavisnost, zbačen s vlasti sultan i proglašena republika s predsednikom Abeidom Karumeom. Četiri meseca kasnije Zanzibar se ujedinio s Tanganjikom u novu državu – Tanzaniju.
1976 – Umrla je engleska književnica Agata Kristi (Agatha Christie), autorka kriminalističkih romana. Napisala je 79 romana i zbirki kratkih priča, prodatih u dve milijarde primeraka širom sveta i prevedenih na više od 50 jezika. Njena drama „Mišolovka“, prikazana prvi put 1952, više je od 20.000 puta izvođena na londonskom Vest Endu i najduže je izvođena predstava na svetu.
1977 – Izraelci su masovnim demonstracijama izrazili protest zbog odluke Francuske da oslobodi Abu Dauda (Daoud), vođu palestinskih terorista koji su 1972. izvršili masakr nad izraelskim atletičarima na Olimpijadi u Minhenu.
1990 – Rumunski predsednik Jon Ilijesku (Ion Iliescu) je saopštio da je Komunistička partija Rumunije stavljena van zakona.
1991 – Kongres SAD odobrio je predsedniku Džordžu Bušu (George Bush) upotrebu vojne sile da bi prisilio iračku armiju da napusti Kuvajt koji je okupirala.
1992 – Vlada Alžira je dan posle ostavke šefa države Šadlija Bendžedida (Chadli Bendjedid) odložila drugu rundu parlamentarnih izbora, obrazloživši to „nemogućnošću nastavljanja izbornog procesa“. Na izborima je vodio islamski Front nacionalnog spasa čiji su se pripadnici potom prihvatili oružja. Narednih godina u sukobima je poginulo više desetina hiljada Alžiraca.
1993 – Visoki komeserijat UN za izbeglice saopštio je da je 1992. u svetu bilo više od 18,5 miliona izbeglica. Broj izbeglica porastao je za 3,5 miliona u odnosu na 1991. od čega je tri miliona raseljeno i izbeglo s teritorije Jugoslavije.
1996 – Prve ruske jedinice u sastavu Ifora stigle su u Bosnu I Hercegovinu, u prvoj zajedničkoj vojnoj misiji s trupama SAD i drugih zapadnih zemalja posle Drugog svetskog rata.
1998 – Devetnaest evropskih država potpisalo je dokument o zabrani kloniranja ljudskih bića.
1998 – U Beogradu je počeo štrajk Gradskog saobraćajnog preduzeća. Prvi put u stogodišnjoj istoriji javnog prevoza na beogradske ulice nije izašlo nijedno vozilo GSP. Štrajk je trajao šest dana.
2002 – Umro je Sajrus Vens (Cyrus Vance), državni sekretar u administraciji Džimija Kartera (Jimmy Carter), jedan od autora mirovnog plana za Bosnu i Hercegovinu 1993, koji su bosanski Srbi odbili.
2003 – Umro je bivši vojni diktator, general Leopoldo Galtijeri (Galtieri) koji je Argentinu uveo u katastrofalni rat 1982. godine s Velikom Britanijom oko Foklandskih/Malvinskih ostrva.
2005 – Evropski parlament je doneo prvi ustav Evropske unije koji nije stupio na snagu jer je potom odbačen u Francuskoj i Holandiji. Ustav EU zamenio je „Lisabonski ugovor“ koji je stupio na snagu 1. decembra 2009. nakon ratifikacije u zemljama-članicama EU.
2010 – Od razornog zemljotresa na Haitiju je poginulo 316.000 ljudi, oko 300.000 je povređeno, a više od milion je ostalo bez kuća.