Kopno okovano trajnim ledom nije uvek bilo zaleđeno niti će tako ostati zauvek. Fosili, artefakti stari više miliona godina, dokazuju da su džinovski dinosaurusi i bujne šume takođe bili deo živog sveta polarnih krugova, ali zapravo, ovim predelima predstoje nove značajne promene. Zbog globalnog zagrevanja, otapa se led sa polarnih kapa uzrokujući porast nivoa mora, što može dovesti do dramatičnih promena u izgledu naše planete. „Ekstremi na polovima“, dokumentarac u dva dela, koji se oslanja na istorijske dokaze, a istražuje ne samo neobičnu prošlost već i potencijalnu budućnost polarnih krugova, premijerno će biti prikazan 21. januara u 19.00h na kanalu Viasat Nature. Ovde ćemo se osvrnuti i na prošlost i na budućnost.

IZNENAĐUJUĆI TRAGOVI PROŠLOSTI NA POLARNIM KRUGOVIMA

GORE NA SEVERU, tik uz obalu Grenlanda, nalazi se ostrvo Elsmir, na samo 1.300 kilometara od Severnog pola. Hiljadama kilometara unaokolo nema nijednog stabla pa ipak, na ovom ostrvu su pronađeni fosilni ostaci šume stare 50 miliona godina. Dokazi o džinovskim sekvojama ukazuju na to da su dostizale visinu i do 49m, dok nam njihovi koreni otkrivaju činjenicu da su se nadvijale nad močvarama. Dakle, ono što je sada neplodni, ledom okovani pejzaž, nekada je bila suptropska močvara nastanjena živopisnim divljim svetom.

Povezana vest:  Premijera druge sezone serije „Kraljevi drveta“ na kanalu Viasat Explore

DOLE NA JUGU nalazi se Antarktik, koji je većim delom prekriven ledom koji na nekim mestima dostiže debljinu i od 458m; ni ovde nema drveća, međutim, na ostrvu Nelson, koje pripada ovom kontinentu, ima dokaza o postojanju bukove šume. Fosilni ostaci svedoče o tome da su pre 83 miliona godina delovi Antarktika bili prekriveni šumama bukve i paprati dok su temperature retko silazile ispod nule. Na ovom kontinentu su pronađene i kosti dinosaurusa sa nadasve odgovarajućim nazivom „titanosaurus“. Ova je zver bila tako ogromna da su joj kičmeni pršljenovi bili duži od jednog metra. 

Povezana vest:  Nova epizoda serijala „Savršena mlada“ na TLC kanalu

DAKLE, NA JUŽNIM I SEVERNIM POLARNIM KRUGOVIMA JE NEKADA BILO TOPLIJE NEGO SADA. ALI ZBOG ČEGA JE DOŠLO DO PROMENE TEMPERATURE?

Odgovor na ovo pitanje daće nam fosili: ostaci biljnog sveta iz različitih perioda ukazuju na različite koncentracije ugljen-dioksida u vazduhu. S obzirom na to da se nivo ugljen-dioksida stalno menja i da doprinosi zadržavanju toplote, promene u temperaturi na globalnom nivou odraz su koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi.

KAKVU NAM TO BUDUĆNOST PREDVIĐAJU FOSILI? 

Već znamo da se planeta iz dana u dan sve više zagreva zbog prisustva ugljen-dioksida koji proizvode ljudi, ali nam fosili takođe mogu dati uvid u to kakav bi zapravo njegov uticaj mogao biti na našu budućnost. Artefakti pronađeni u glečerima starim 3 miliona godina ukazuju na to da je Zemlja bila 3-4 stepena toplija nego sada i da je zbog višeg nivoa mora, istočna obala SAD nekada zalazila 137 kilometara dublje u kopno. Ukoliko se globalno zagrevanje nastavi sadašnjim tempom, more će progutati više miliona kvadratnih kilometara kopna, uključujući gradove i staništa.

Povezana vest:  Discovery premijere u avgustu: Saveti za bezbednu vožnju, Nezaustavljive lančane reakcijei Američki oružari

To je upravo ono na šta nas artefakti upozoravaju u dokumentarcu „Ekstremi na polovima“. Međutim, ovo nisu sve tajne skrivene u ledu: da biste saznali koja još iznenađenja i fascinantne činjenice otkriva ovaj dokumentarac u dva dela možete ispratiti 21. januara u 19.00h- samo na kanalu Viasat Nature.