MTV ODAJE POČAST NELSONU MANDELI BORCU ZA LJUDSKA PRAVA, HUMANISTI I BIVŠEM PREDSEDNIKU JUŽNE AFRIKE

Viacom International Media Networks (VIMN) i MTV kanal, koji se nalazi u skolopu ove medijske mreže, odaju počast Nelsonu Mandeli, bivšem predsedniku Južne Afrike, revolucionarnom vođi i državniku čijim naporima je okončan represivni režima aparthejda u toj zemlji i dobitniku Nobelove nagrade za mir 1993. godine.
Večeras od 22 časa pogledajte jednočasovnu emisiju „Meeting Mandela“ posvećenu ovoj istorijskoj ličnosti, legendi i ikoni, čoveku koji je ganuo živote miliona ljudi širom sveta. Reprize su na MTV kanalu u subotu u 12:10 i nedelju u 14:50.
Nelson Mandela je naučio svet da je opraštanje najveći dar. Posvetio je svoj život borbi za rasnu jednakost u Južnoj Africi, borbi za pravdu za sve ljude i smatraju ga jednim od najvećih
moralnih autoriteta na svetu.
U ovoj specijalnoj emisiji pratimo četvoro mladih ljudi, od kojih svaki vodi svoju ličnu borbu, koji su došli u Johannesburg da bi potražili savet od Nelson Mandele i da bi učili iz njegovog života. Min Zin, koji je iz političkih uverenja prognan u Tajland, želi da mu iskustvo Nelsona Mandele pomogne u njegovoj ličnoj borbi za demokratiju u rodnoj Burmi. Jumana i Guy su na različitim stranama arapsko-izraelskog sukoba i nadaju se da će ih Nelson Mandela posavetovati kako da postignu mir. Ali prvo će Nelsona Mandelu upoznati Henry. On je učestvovao u kampanji protiv širenja HIV-a i AIDS-a u Ugandi. U vreme kad je upoznao Mandelu, suočavao se s problemima koji su jako otežavali njegov rad.

O NELSONU MANDELI
Kao mladiću iz Johannesburga, borba Nelsona Mandele protiv rasne diskriminacije u Južnoj
Africi je bila posebno teška. Kao crni Južnoafrikanac, živeo je u strašnoj bedi. Ipak, bez ozira na teške uslove, nalazio je snagu da se bori za bolji život svog naroda „Da nismo istrajali, još bismo živeli u strašnim uslovima. Zato smo u tim nepodnošljivim uslovima u kojima smo živeli tokom belačke dominacije bili primorani na borbu. To je bio grozan život, ali nema koristi od očaja, moraš da se boriš. To je najbolji način suočavanja s problemima.“
Nelson Mandela se takođe suočio s godinama frustracija u svojoj borbi za pravdu. Posle godina teške borbe za jednaka prava, Mandela je pretrpeo težak udarac 1948. Nacionalna stranka je došla na vlast u JAR-u i uvela aparthejd koji je ozakonio razdvajanje crnaca i belaca, gurnuvši crnce u još veću obespravljenost. U to vreme Mandela je radio kao advokat i borio se protiv vladavine aparthejda braneći svoj narod u sudskim parnicama, ali je stalno nailazio na šikaniranje od strane policije koja je ograničavala njegovo kretanje i osujećivala njegove napore da pomogne svom narodu. „To su bila vrlo teška vremena. Bilo je mnogo teških trenutaka kad je moja vera u čovečanstvo bila poljuljana, ali nisam želeo ni smeo da se prepustim očaju. Taj put je vodio do poraza i smrti.“
Do 1960. Mandelin aktivizam se širio. Organizovane su masovne demonstracije protiv aparthejda, posebno nakon masakra u gradiću Sharpevilleu kada je grupu demonstranata je
brutalno napala policija. Taj događaj bio je prekretnica u borbi protiv režima. „Ne smete da se fokusirate na pojedinca kao što sam ja i mislite da ja imam posebnu hrabrost. Ne postoji pojedinac koji može da oslobodi zemlju. Svoju zemlju možete osloboditi samo ako delujete kao zajednica, kao tim. To je važna lekcija. Morate organizovati zajednicu u svom selu, u svojoj zemlji. To je jako važno. I reći: Ne gubi nadu, pruži otpor.“
Nelson Mandela je mobilizovao zajednicu i ranih ’60-ih organizovao kampanju sabotaža protiv režima aparthejda. Bio je to veliki korak u borbi protiv rasizma, ali je Mandela za to platio strašnu cenu. Posle skoro dve godine ilegalnog rada, režim ga je uhapsio. 1964. je optužen za sabotažu i suočio se s mogućnošću smrtne kazne. Proglašen je krivim i proveo je 27 godina života u zatvoru.
11. februara 1990. Nelson Mandela je pušten iz zatvora. Uprkos 27 dugih, mračnih godina muka i zatvoreništva, Nelson Mandela je izašao istrajniji i jači u svojoj odluci da se još žešće bori protiv aparthejda. „Dok sam izlazio kroz zatvorska vrata, podigao sam desnu šaku i dočekala me prava grmljavina okupljene mase. Nisam mogao to da uradim 27 godina i tada sam osetio nalet snage. Osetio sam da moj život ponovo započinje u 71. godini.“
Međutim, kada je izašao iz zatvoreništva zemlja se nalazila na ivici građanskog rata. Kao vođa svog naroda, pred sobom je imao izbor: da traži osvetu protiv belaca koji su brutalno ugnjetavali njegovu zajednicu ili da zaboravi prošlost i traži pomirenje između crnaca i belaca.
Vodeći pregovore s belim predsednikom JAR-a, F. W. de Klerkom, Mandela je izabrao put opraštanja i pomirenja. „Krv vam proključa i zavlada mozgom. Ako koristimo nasilje, ako slušamo svoju krv, tada igramo po njenim pravilima i uništiće nas. Ali ako pratimo svoj mozak i obuzdamo krv, onda smo iznad našeg neprijatelja.“
Nelson Mandela je izabran za prvog demokratski izabranog predsednika JAR-a 1994. Uradio je nešto jedinstveno, osnovao je Komisiju za istinu i pomirenje, gde žrtve aparthejda s obe strane mogu da se suoče sa svojim agresorima koji su oslobođeni kazne pod uslovom da priznaju svoju krivicu. „Mnogi ljudi su odlučili da oproste svojim neprijateljima. To je bilo dobro jer se promovisao duh pomirenja. Upravo zato nas je svet pozdravljao kao naciju čuda jer niko nije očekivao da ćemo biti sposobni da napravimo transformaciju bez krvoprolića.“
Mandela je objasnio da, ako iskreno želiš mir, treba da budeš spreman da oprostiš i zaboraviš i da moramo početi da verujemo jedni drugima.
Život Nelsona Mandele nastavlja da inspiriše, osnažuje i motiviše ljude širom sveta, a njegova velika zaostavština je ideja da pojedinac može da utiče i odigra ulogu u menjanju sveta na bolje.
Nelsone Mandela, odajemo ti počast. Nikada nećeš biti zaboravljen.
„Borio sam se protiv belačke dominacije i borio sam se protiv crnačke dominacije. Negovao sam ideju demokratskog i slobodnog društva u kome svi ljudi žive zajedno
i s istim mogućnostima. To je ideja za koju živim i koju želim da ostvarim, a ako treba, za tu ideju sam spreman i da umrem.“