„Mali princ“ kao terapeutsko sredstvo

„Mali princ“ kao terapeutsko sredstvo

Slavni roman „Mali princ“ francuskog pisca Antoana de Sent-Egziperija postao je i zvanično terapeutsko sredstvo – sudskom odlukom u argentinskom gradu Rosario.
Prema sudskoj presudi, razvedeni par mora da čita svojoj deci delo slavnog pisca i avijatičara svakog meseca jednom nedeljno. Sud je zaključio da će otac i majka tako bolje shvatiti svoje potomke i „videti u njima ličnosti“.
Uz „Malog princa“, obavezna lektira za decu bivših supružnika je i „Etika za Amadora“ španskog filozofa i romanopisca Fernanda Savatera, kao i Konvencija o pravima deteta, piše SeeCult.
Krajem jula je, inače, obeležena 70-godišnjica smrti Egziperija, koji je poginuo leteći avionom tokom izviđačkog zadatka 31. jula 1944. godine.
UN, Fond Egziperija i Međunarodna organizacija frankofonije raspisali su tim povodom konkurs posvećen „Malom princu“, jednoj od najblistavijih knjiga XX veka. Tema konkursa je glasila: „U kojoj meri ideje ‘Malog princa’ odražavaju opštečovečanske vrednosti 70 godina posle““
Eseje na engleskom i francuskom jeziku, kao i crteže, deca i mladi mogli su da pošalju do 30. juna, a imena dobitnika nagrada biće proglašena na svečanoj ceremoniji u sedišti UN 21. septembra, na Međunarodni dan mira.
Knjiga „Mali princ“ prvi put je objavljena u aprilu 1943. u Njujorku, na francuskom jeziku.
U to vreme Francuska je još bila pod nacističkom okupacijom.
„Mali princ“ je kasnije postao najprevođenije delo frankofone književnosti -objavljen je na čak 270 jezika širom sveta.
Rođen 29. juna 1900. godine u Lionu, kao treće od petoro dece, Sent-Egziperi je već od detinjstva želeo da bude pilot, što je i postao 1921. u Strazburu. Samo dve godine kasnije u Buržeu doživeo je avionsku nesreću, a nekoliklo godina potom upoznao se sa čuvenim francuskim piscima, koji su podržali njegove književne ambicije krunisane objavljivanjem prvog romana „Avijatičari“ 1926.
U Americi je leteo na raznim maršrutama u istraživačkim pohodima Patagonije i Kordiljera, a 1930. u domovini je ovenčan slavom i okićen ordenom Legije časti za zasluge u civilnom vazduhoplovstvu.
Godinu dana nakon što se oženio (1931), redovno je leteo iz Marseja u Alžir, da bi se 1934. uputio na Daleki Istok i vratio odatle premoren i bolestan. Učestvovao je kao pilot savezničke avijacije u borbama protiv Hitlerove Nemačke, a sa izviđačkog zadataka 31. jula 1944. nije se vratio.
Egziperi je napisao više članaka, priča i romana, među kojima su najpozntiji „Pravac jug“ (1928), „Noćni let“ (1931), „Zemlja ljudi“ (1939), „Ratni pilot“ (1942), a posle smrti objavljeni su mu romani „Citadela“ (1948) i „Smisao života“ (1956).