Za sve one koji nisu imali priliku da nalete na pojam multitasking, tačnije rešavanje više obaveza odjednom, danas govorimo i pažnju posvećujemo tome ko je između polova skloniji ovakvom načinu života.

Radne obaveze zahtevaju naše vreme i znaju biti i jako komplikovane za obavljanje, pa nam u mnogome stvaraju bespotrebnu nervozu, naročito ako smo vremenom ograničeni za njihov završetak.

Multitasking, fenomen modernog doba, nastao je kao posledica brzog tempa i načina života koji nam današnjica diktira. Naročito se vezuje za mlade žene, tačnije mame, koje se jedva bore sa mnoštvom obaveza koje prate rođenje deteta. Sa malo vremena za odmor, u vrtlogu emocija i hormonskih promena, mnoge porodilje pogodi postporođajna depresija. Multitasking indirektno može da doprinese razvijanju ovog stanja.

Obavljanje više poslova odjedanput uočeno je i kod studenata kod kojih se javlja potreba da više stvari završavaju u dahu. Istraživanja sugerišu da je ovakav vid i način života jako opterećujuć i neprihvatljiv na duže staze, jer se kao posledica, pored pomenute depresije, javlja i nervoza, nesanica, te anksioznost.

Jednostavno, mi nismo programirani da možemo da obavljamo više stvari odjednom podjednako dobro kao kada tome posvetimo i vreme i pažnju.

Ko je skloniji multitaskingu, muškarci ili žene?

Ženska i muška ličnost se dosta razlikuju. Ona dosta zavisi i proizilazi iz ljudskog karaktera, ali se smatra da su žene svestranije i sklonije obavljanju više poslova odjednom. U današnje vreme su ženama obaveze više i nametnute nego muškarcima, jer one pored obavljanja kućnih poslova (kuvanje, pranje, peglanje, čišćenje), moraju da odlaze i na svoje poslove, a takođe i da se posvete odgajanju dece, jer se prosto to od njih i očekuje.

Postoje i one žene koje same sebi nametnu multitasking, jer misle da samo one mogu i znaju najbolje određene poslove da obave. Jednostavno, nisu u stanju da poslove podele sa partnerom, iz prostog razloga jer ne veruju da će ih oni uraditi podjednako dobro kao ona.

Kada su deca jako mala, u prvim mesecima života, kada malo spavaju zbog čestog hranjenja, presvlačenja ili problema sa zubima ili grčevima, majke čestu znaju da budu premorene. Tu nastaju prvi problemi među parovima, jer se javlja nezadovoljstvo i nemogućnost da se sve stigne i završi na vreme. Dečije kolike znaju da potraju i do nekoliko meseci, pa se tu problemi i produbljuju. Obaveza je sve više, a mozak je prosto neproduktivan i neaktivan. Kada grčevi prođu, dolazi nicanje zuba i tako redom… razvojne situacije nameću svoj tempo koji postaje sve teže pratiti.

Šta je bolje, fokusiranost na jednu stvar ili na više njih odjednom?

Kada su u pitanju kritični i važni zadaci, definitivno je efikasnije posvetiti im puno vreme i pažnju i fokusirati se na njihovo rešavanje. Multitasking je dozvoljen samo u situacijama kada se rešavaju rutinske stvari, gde posebna posvećenost nije neophodna.

Nesumnjivo, ima mnogo stvari koje vape za našom pažnjom, ali nemaju svi istu težinu. Neke stvari su možda hitne, ali ne mnogo važne, a postoje i one koje zahtevaju naše vreme, a ne hitnost. Uzmimo primer rešavanje zadataka iz matematike. Uvek rešavamo one lakše, koji nam ne oduzimaju puno vremena, a donose sigurne bodove, dok one malo komplikovanije ostavljamo za kraj, gde bivamo i spremni na gubitak bodova. Da je bilo obrnuto, ne bi bilo nikakve koristi.

Ponekad je bolje radi produktivnosti da prioritetne stvari postavimo na vrh i njima se pozabavimo do perfekcije, nego da puno stvari započnemo i ostavimo na pola.

Multitasking nije put koji vodi ka savršenstvu, već put ka osrednjosti koji tera da dragoceno vreme potrošimo na obavljanje malo vrednih zadataka. Ono retko daje zapamćene rezultate, a vreme koje utrošimo radeći ih, niko nam ne može vratiti.

Kako multitasking utiče na raspoloženje i mozak?

Sami po sebi znamo da kada nas kod kuće ili na poslu čeka puno obaveza, javlja se osećaj nelagodnosti i nervoze, pa čak i straha, iz prostog razloga jer ne znamo hoćemo li sve postići i odraditi na vreme. Sutra je novi dan i nove obaveze čekaju na rešavanje, pa nema mesta da se one prenose iz dana u dan.

Upravo ta konstantna tenzija i opterećenost obavezama, dovodi nas do drugog problema, koji je vezan za sveopšte stanje pojedinca. Multitasking često dovodi do toga da se neuspesi ponavljaju, pa se tako gubi i samopouzdanje i vera u samomoć, gde kasnije obavezno nastupa, prvo blaži a kasnije i teži oblik depresije. Takve osobe jednostavno ne mogu da se opuste i uživaju u životu.

Osim toga, multitasking može dovesti i do narušavanja odnosa između bliskih osoba, pa često pucaju i dugogodišnja prijateljstva i veze, koje na mozak ostavljaju velike posledice. Odrađivanje više stvari odjednom može umanjiti maštu i kreativno rešavanje zadataka, pa se za takve osobe smatra da su manje spontane i maštovite.

Toliko je stvari koje nam multitasking može uskratiti, da je bespotrebno govoriti koliko su fokusiranost i istrajnost u jednom poslu vredniji i cenjeniji. Obično su veliki odlikaši i ostajali upamćeni po jednom, najviše dva postignuća, a ne po dvadeset osrednjih. Da bismo uvideli koliko nam je moć postignuća velika i moguća, potrebno je da ostanemo fokusirani na važne probleme i zadatke, jer, to i jeste prava suština izuzetnosti!

Tekst: S. Stanković

Foto: Pexels.com