Postpraznična depresija nije mit, stvarna je, i često je izazovu osećanja koje su tokom dana slavlja bila potisnuta, zaključili su učesnici tribine Na kafi sa psihologom, koju već pet godina organizuje Hemofarm fondacija u partnerstvu sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Art komunom Dorćol Platz.
Psihološkinja i psihoterapeutkinja Ana Vlajković istakla je, pred prepunom salom Dorćol Platza, da ljude treća nedelja januara može da podseti da su u Novu godinu ušli sa prevelikim očekivanjima, a da ih umesto velikih očekivanja dočeka minus u novčaniku nastao nakon slavlja ili višak kilograma.
„Istraživanja pokazuju da je u periodu praznika mnogo manji broj prijema u hitnim službama psihijatrije i da se manji broj ljudi javlja da potraži psihoterapijsku pomoć. Međutim, kada prođu te dve nedelje, onda se desi nagli skok i po broju prijema i po broju osoba koji potraži psihoterapijsku pomoć. Može biti da se dve nedelje emocije zamaskiraju i onda nam se ta buka i muzika vrate kao bumerang“, izjavila je ona i dodala da je dobra vest ta što postpraznična depresija, iako ume da bude intenzivna, ne traje dugo – do dve nedelje.
“Kada primetimo da se to stanje produžava na više od dve nedelje, da nas više ništa ne motiviše da izađemo iz kuće i ne želimo kontakt sa drugim ljudima, to znači da se pokrenulo nešto ozbiljnije i da su praznici bili samo okidač koji je aktivirao osećanja koja su već bila tu,” naglasila je Vlajković i dodala da tada treba potražiti stručnu pomoć.
Glumac Milan Marić istakao je da je traženje profesionalne pomoći najbolja stvar koju neko sebi može da priušti i da je to postala odlika dobrog životnog standarda koji oličava popravljen i otvoren odnos prema sebi.
„Kako god to sada nazivali, globalni fenomeni, najdepresivniji ponedeljak ili postpraznična depresija, mislim da je utemeljeno u načinu na koji mi živimo. Kada bismo tu krenuli da istražujemo mislim da bi brže stigli do uzroka tih fenomena“, kazao je Marić .
On je naveo da ima utisak da se društvo bavi uglavnom samo posledicama lošeg mentalnog zdravlja i da postoji neka odbojnost prema tome da pojedinac otkrije šta je uzrok toga, koji nije samo pojedinačan, već spoj karaktera i globalnog uzroka koji utiče na sve, i budi osećaj nelagode.
„Mislim da je došlo dobro vreme kada mi pričamo o mentalnom zdravlju i da to više nije tabu tema, ali mislim da je vreme da počnemo da gledamo na to kako se priča o mentalnom zdravlju i šta su praktični koraci„, zaključio je Marić.
Koordinatorka prodavaca magazina LiceUlice, psihološkinja Iva Petrović rekla je da nije samo posle praznika vreme kada su ljudi više depresivni, već i da postoje čitave kategorije koje su više od drugih ugrožene i izložene globalnim i društvenim problemima.
„Prošla godina jeste bila i po događajima jako izazovna i tragična i mislim da se kolektivno osećala borba, a pogotovo u tom predprazničnom i postprazničnom sumiranju godine. Mislim da smo svi malo zastali i gledali šta nam se u ličnom i na kolektivnom nivou dešavalo, gde smo sada, i da smo svodili račune“, rekla je Petrović. Ona je dodala da se ne može pasivno očekivati da će Nova godina doneti nove stvari i da postprazničnu depresiju najčešće izaziva to što se u Novoj godini ljudi suočavaju sa tim istim problemima.
„Tu je najveći problem demotivacije, apatije i to osećanje nemanja smisla kao i da stvari ne mogu da krenu na bolje“, rekla je Petrović.
Tribine „Na kafi sa psihologom“ organizuje Hemofarm fondacija u partnerstvu sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Art komunom Dorćol Platz i deo su kampanje za borbu protiv depresije i stigme „Nesalomivi“. Ukoliko vi ili neko koga znate ima poteškoća ili je u krizi, stručna pomoć i podrška su dostupni putem SOS linije “Nesalomivi” i broja 0800 001 002. Psiholozi i psihijatri Specijalnih bolnica za psihijatrijske bolesti u Vršcu, Gornjoj Toponici i Kovinu su tu da vas saslušaju i ohrabre. Pomoć je besplatna, anonimna i dostupna 24/7.
Foto: Katarina Drajić/ATA Images
Leave A Comment