Stres je jedan od najčešćih termina savremenog doba – gotovo svakodnevno ga pominjemo, osećamo i pokušavamo da ga smanjimo. Ipak, retko razmišljamo o tome da stres ne mora uvek da bude loš; postoje oblici stresa koji nas pokreću, motivišu i pomažu nam da postignemo ciljeve. Sa druge strane, negativan stres može ozbiljno narušiti naše mentalno i fizičko zdravlje.
Razumevanje razlike između pozitivnog (eustres) i negativnog (distres) stresa pomaže nam da bolje upravljamo sopstvenim reakcijama i unapredimo kvalitet života. U nastavku teksta objašnjavamo oba oblika stresa, kako ih prepoznati i kako reagovati na njih na pravilan način.
Razumevanje stresa u savremenom svetu
Stres je prirodna reakcija organizma na promene i izazove. Kada se suočimo sa nekom situacijom koja zahteva našu pažnju ili prilagođavanje, telo oslobađa hormone poput adrenalina i kortizola, koji nas pripremaju za delovanje. Ključno je shvatiti da stres sam po sebi nije uvek štetan – sve zavisi od intenziteta i trajanja.
Upravo kao što u nekim oblastima, poput video igara, postoji uzbuđenje koje podstiče fokus i motivaciju, takvu vrstu podsticaja nazivamo pozitivnim stresom. Na primer, mnogi igrači žele da razumeju šta je RNG u slot igrama, jer ih ta neizvesnost i pozitivno iščekivanje motivišu i čine zainteresovanim. Na sličan način, pozitivni stres nas može podstaći da budemo bolji, brži i kreativniji.
Kada stres deluje kao pokretačka energija koja nas motiviše da ostvarimo ciljeve, naučimo nešto novo ili završimo obaveze na vreme, govorimo o eustresu. On može biti korisno sredstvo ličnog razvoja i unutrašnje satisfakcije.
Ipak, kada izazovi postanu previše naporni ili dugotrajni, stres prelazi u negativnu zonu. Zato je važno razumeti gde se nalazi granica između korisnog i štetnog pritiska.
Pozitivan stres (eustres) – kada nam pritisak radi u korist
Pozitivan stres je stimulativan: on nas pokreće, podiže nivo energije i daje nam osećaj kontrole. Eustres se javlja u situacijama koje su zahtevne, ali ne preteće – poput polaganja ispita, poslovne prezentacije ili započinjanja novog projekta. Taj blagi pritisak pomaže nam da se koncentrišemo, budemo kreativni i odlučni.
Jedna od glavnih karakteristika eustresa jeste osećaj zadovoljstva nakon što zadatak bude završen. Osećamo ponos, samopouzdanje i dodatni podsticaj za buduće poduhvate. Na fiziološkom nivou, hormon adrenalin se luči u izbalansiranoj meri i daje nam energiju bez osećaja iscrpljenosti.
Pozitivan stres takođe doprinosi razvoju otpornosti organizma (tzv. rezilijentnost). Ljudi koji povremeno doživljavaju eustres lakše se suočavaju sa budućim izazovima jer su navikli da prevazilaze prepreke uz pozitivno stanje uma. Važno je naučiti kako prepoznati situacije koje u nama bude zdravu vrstu pritiska i negovati ih, jer nam upravo te situacije pomažu da rastemo i budemo produktivniji.
Negativan stres (distres) – kako ga prepoznati na vreme
Distres je oblik stresa koji ima negativan uticaj na telo i psihu, posebno kada je dugotrajan i intenzivan. Kada obaveze postanu prevelike ili kada ne postoji osećaj kontrole nad situacijom, dolazi do osećaja anksioznosti, iscrpljenosti i često – bespomoćnosti. Tada stres prelazi granicu korisnog i postaje štetan.
Fizički simptomi distresa mogu uključivati glavobolje, ubrzan rad srca, probleme sa spavanjem i hronični umor. Na emocionalnom nivou dolazi do razdražljivosti, osećaja bezvoljnosti i teškoća u donošenju odluka. Dugoročno, negativan stres može dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema kao što su visok krvni pritisak, srčane bolesti i oslabljeni imunitet.
U radnom okruženju, negativan stres se često pojavljuje usled prevelikog opterećenja, kratkih rokova ili loših međuljudskih odnosa. Kada se ovome doda nedostatak odmora ili podrške, lako dolazi do sagorevanja (burnout sindroma).
Zato je važno blagovremeno prepoznati signale distresa i reagovati – bilo kroz promenu navika, razgovor sa psihologom ili uvođenje tehnika relaksacije u svakodnevni život.
Kako razlikovati pozitivan i negativan stres u praksi?
Na prvi pogled, fizička reakcija tela može biti slična kod oba oblika stresa – ubrzani rad srca, pojačano disanje i napetost mišića. Međutim, ključna razlika je u tome kako se psihički osećamo tokom i nakon stresne situacije. Kod eustresa, osećamo motivaciju, kontrolu i optimizam; kod distresa, osećamo preplavljenost, strah ili pad energije.
Jedan od načina da razlikujete vrste stresa jeste da analizirate svoje raspoloženje i performans: da li vas situacija podstiče ili parališe? Ako vas pritisak inspiriše da date najbolje od sebe i na kraju se osećate zadovoljno – reč je o pozitivnom stresu. Ako vam oduzima energiju, remeti san i utiče na zdravlje – verovatno se radi o distresu.
Takođe, trajanje stresa igra važnu ulogu. Kratkoročan stres koji prolazi nakon završetka izazova često pripada pozitivnom tipu. Stres koji traje sedmicama ili mesecima i ne prestaje ni posle završenog zadatka – najčešće je negativan.
Praćenje sopstvenih reakcija i vođenje dnevnika raspoloženja može biti veoma korisno za identifikovanje ovih obrazaca i donošenje svesnih odluka o promenama u životnom stilu.
Stres je neizbežan deo života, ali nije uvek neprijatelj. Pozitivan stres nas motiviše i pokreće, dok negativan može narušiti naše zdravlje i svakodnevno funkcionisanje. Najvažnije je naučiti da prepoznamo razliku, slušamo svoje telo i um i reagujemo na vreme. Za još korisnih informacija posetite naš sajt.
Foto: Andrea Piacquadio i Pedro Figueras
