Jaka glavobolja, povišena telesna temperatura, mučnina, povraćanje, izražena malaksalost ili grčevi u mišićima mogu biti znak da organizam više ne uspeva da se izbori sa vrućinom.
Dok se veliki deo Evrope suočava sa ekstremnim toplotnim talasom i temperaturama koje obaraju rekorde, meteorolozi najavljuju da vreli dani stižu i u Srbiju. Kako lekari upozoravaju, visoke temperature nisu samo neprijatnost, one mogu ozbiljno da ugroze zdravlje, naročito kod hroničnih bolesnika, starijih osoba, dece i trudnica.
Kada organizam više ne uspeva da reguliše telesnu temperaturu, mogu se javiti dehidratacija, pad krvnog pritiska, ubrzan rad srca, ali i mnogo ozbiljnija stanja poput toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara. Kako prepoznati prve znake upozorenja, ko je najugroženiji i kada je neophodno potražiti lekarsku pomoć, objašnjava dr med. Tijana Petrović, specijalista interne medicine iz MediGroup sistema.
Kada vrućina postaje opasna?
„Visoke spoljne temperature i povišena vlažnost vazduha, čemu smo često izloženi tokom letnjih meseci, mogu uticati na naše zdravlje. Pri visokim spoljnim temperaturama naš organizam teži da se rashladi i da sačuva normalnu telesnu temperaturu od 36,5 do 37 °C. U cilju rashlađivanja dolazi do širenja krvnih sudova, povećanog protoka krvi kroz kožu, kao i do pojačanog znojenja i gubitka tečnosti i elektrolita”, objašnjava dr Petrović.
Kako navodi, upravo ove promene mogu dovesti do pada krvnog pritiska, ubrzanog rada srca, dehidratacije i dodatnog opterećenja kardiovaskularnog sistema.
„Kod osoba koje boluju od kardiovaskularnih bolesti mogu se pogoršati anginozne tegobe, simptomi srčane insuficijencije i poremećaji srčanog ritma. Kod pacijenata sa plućnim bolestima visoke temperature mogu pojačati osećaj otežanog disanja i zamaranje“, dodaje doktorka.
Simptomi koje ne treba ignorisati
Prema njenim rečima, nisu svi simptomi bezazleni. Jaka glavobolja, povišena telesna temperatura, mučnina, povraćanje, izražena malaksalost ili grčevi u mišićima mogu biti znak da organizam više ne uspeva da se izbori sa vrućinom.
„Ukoliko se jave bolovi u grudima i/ili otežano disanje, potrebno je odmah javiti se lekaru. Posebno je važno naglasiti da je toplotni udar životno ugrožavajuće stanje koje karakteriše telesna temperatura viša od 40 stepeni i zahteva hitnu medicinsku pomoć“, upozorava dr Petrović.
Ko je najugroženiji tokom toplotnog talasa?
Visoke temperature predstavljaju najveći rizik za decu, trudnice i starije osobe, ali i za pacijente koji boluju od kardiovaskularnih bolesti, plućnih oboljenja, dijabetesa i drugih hroničnih bolesti.
Pod povećanim rizikom su i osobe koje rade na otvorenom, kao i svi koji duže borave u pregrejanim ili slabo provetrenim prostorijama.
Iscrpljenost od vrućine ili stanje koje zahteva hitnu pomoć?
Jedna od čestih dilema je kako razlikovati običnu iscrpljenost od vrućine od ozbiljnijih stanja, poput toplotne iscrpljenosti ili toplotnog udara.
„Ukoliko se tegobe povuku u roku od pola sata do sat vremena od trenutka kada se rashladimo, najverovatnije se radi o običnoj iscrpljenosti od vrućine. Ukoliko se jave povišena telesna temperatura, glavobolja, mučnina, povraćanje, smanjeno ili obilno znojenje, vrtoglavica ili poremećaj svesti, treba razmišljati o toplotnoj iscrpljenosti i toplotnom udaru”, kaže dr Petrović.
Kako se zaštititi tokom najtoplijeg dela dana?
Tokom dana sa ekstremno visokim temperaturama trebalo bi izbegavati boravak napolju u najtoplijem delu dana, od 10 do 17 časova, kao i direktno izlaganje suncu. Savetuje se rashlađivanje prostorija u kojima boravimo.
Potreban je redovan unos tečnosti, kao i češći, manji i lakši obroci. Garderoba bi trebalo da bude svetla i od prirodnih materijala, a glava pokrivena šeširom ili kačketom.
Ukoliko smo u prilici, organizam treba dodatno rashladiti tuširanjem ili kupanjem u mlakoj vodi.
Foto: Envato
