„Mlekara“ Subotica ogranizovala radni AB doručak

„Mlekara“ Subotica  ogranizovala radni AB doručak

 

AD „Mlekara“ Subotica je u četvrtak 23. juna u Botaničkoj bašti organizovala radni doručak za predstavnike medija i tom prilikom predstavila novu formulu proizvodnje AB jogurta sa probiotskim kulturama koje plasira na domaće tržište pod sloganom „Najkraći put do dobrog varenja“.

Direktor proizvodnje Dragan Šašić govorio je o unapređenoj formuli proizvodnje AB jogurta sa probiotskim kulturama. U duhu promena koje je „Mlekara“ Subotica započela ove godine, novi korak predstavlja i modernizacija pakovanja našeg najprodavanijeg AB jogurta – o čemu je govorila brend menadžerka Tanja Antić, dok je o uticaju redovnog konzumiranja jogurta na naše zdravlje govorio  doktor Ivan Jovanović, asistent profesora interne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

AB jogurt – Najkraći put do dobrog varenja

AB jogurt sa 1,5% mlečne masti je funkcionalni kiselomlečni napitak, koji se proizvodi pod specijalnim tehnološkim uslovima, od posebno odabranog mleka. AB jogurt je obogaćen proteinima mleka koje je fermentisano klinički ispitanim probiotskim kulturama Laktobacilus (Lactobacillus acidophilus, LA-5®) i Bifidus bakterijom (Bifidobacterium, BB-12®). Te kulture povoljno deluju na probavni trakt, kao i na prirodni imunitet, pospešuju iskorišćenost mineralnih materija i obnavljaju prirodnu mikrofloru creva. Takođe, AB jogurt sadrži prebiotik INULIN, odnosno dijetna vlakna koja potpomažu kolonizaciju probiotskih bakterija u debelom crevu.

„Mlekara“ Subotica je uvela i novi sistem pakovanja, u okviru kojeg se vrši posebna higijenska obrada ambalaže (ultraclean). AB jogurt se pakuje u strogo kontrolisanim higijenskim uslovima – u PET ambalažu (pakovanje od 500 i 1000 g), kao i ekološku Tetra Top ambalažu (pakovanje od 1000g).

Šta su probiotici?

Probiotici su specifični sojevi bakterija koji čine deo prirodne mikroflore. To su dobri mikroorganizmi koji pomažu varenje hrane i stimulišu imuni sistem creva, čime doprinose jačanju ukupnih odbrambenih snaga organizma.

Bakterije mlečne kiseline su dodaci hrani poznati već nekoliko hiljada godina. Međutim, saznanja i dokazi o njihovoj koristi u ishrani su plod modernih istraživanja na polju prevencije i lečenja hroničnih i masovnih oboljenja.

Probiotike treba naročito unositi u organizam kada je organizam pod stresom, izložen nekoj bolesti i posle uzimanja antibiotika.

Stres  – podstiče razvoj brojnih bolesti, a ljudi pokazuju tendenciju da usled prevelike izloženosti raznim vidovima stresa, najčešće razviju neku od bolesti digestivnog trakta.

Razlog za to leži u činjenici da kada smo izloženi sresu, u organizmu se povećava broj Koli bakterija, a mehanizam koji inače kontroliše broj tih patogenih bakterija, postaje manje efektivan, čime se narušava kvalitet i kvantitet masnih kiselina koje se stvaraju u digestivnom traktu. Drugim rečima funkcionisanje digestivnog trakta postaje ozbiljno narušeno.

Antibiotici su neprevaziđeni lekovi u lečenju bakterijskih infekcija, ali uništavajući patogene bakterije uništavaju i dobroćudne bakterije, pa ti blagotvorni mikroorganizmi mogu biti oslabljeni i do 6 meseci nakon samo sedmodnevnog uzimanja antibiotka.

Trudnoća – Ukoliko žena uzima probiotike tokom trudnoće i dojenja, supstance koje stimulišu proizvodnju imunoglobulina (komponenta imunološkog sistema koja potpomaže odbranu tela protiv alergena), prenose se na dete putem krvi ili majčinog mleka. Integrisanje proizvoda u ishranu kao što je jogurt bogat probioticima, izuzetno je korisno za vreme trudnoće jer osim što će poboljšati majčin  imunitet, probiotici mogu da ojačaju imunološki sistem još nerođene bebe.

Probavni trakt – Osim za izgradnju imuniteta, što je veoma važno za prevenciju raznih bolesti, probiotici imaju veliki značaj u regulisanju i održavanju ravnoteže u probavnom traktu. Oni se uspešno bore protiv probavnih tegoba – kao što su žgaravica, konstipacija (zatvor), grčevi ili dijareja (proliv). Pomažu i u slučaju sindroma iritabilnog creva i Kronove bolesti.

Probiotici takođe mogu pomoći:

–  Osobama koje se ne hrane zdravo tj. ne unose dovoljno voća i povrća bogatih biljnim vlaknima

–  Pacjentima koji se često leče od gljivičnih infekcija kao što je Kandida.

–  Sportistima koji uzimaju suplemente jer probiotici omogućuju bolju apsorpciju ovih nutritijenata.

Prema definiciji Evropskog ekspertskog odbora (European Expert Committee) probiotici su „živi mikroorganizmi koji, konzumirani u određenom broju, uzrokuju zdravstveni boljitak iznad granica normalne ishrane“.

Zdravo, za svaki dan!