„Zlatna lala“ na tragu „Devojke sa bisernom minđušom“

„Zlatna lala“ na tragu „Devojke sa bisernom minđušom“ 

„Zlatni vek“ (XVII) flamanske umetnosti koji je iznedrio, između ostalih, genijalnog Jana Vermera, „ušao je u modu“ komercijalne književne i filmske produkcije romanom Trejsi Ševalije „Devojka sa bisernom minđušom“, na čijem je tragu „Zlatna lala“ Rozalind Lejker u izdanju „Lagune“. 
Lejker je pseudonim Engleskinje, udate za Norvežanina, Barbare Ovstedal koja je, pošto su joj deca porasla, odlučila da je došlo vreme da počne da piše. 
Kupila je staru pisaću mašinu i napisala prvi članak za časopis „Kantri lajf“ pre skoro četiri decenije. 
Potom se oprobala kao romanopisac ljubavnih, istorijskih i avanturističkih romana, među kojima su najpoznatiji „Girlande od zlata“, „Plešati s kraljevina“ i „Venecijanska maska“. 
Njena dela su prevedena na dvadesetak jezika. 
Pošto je u mladosti studirala tri godine istoriju umetnosti i za to vreme posebno proučavala istoriju kostima, odeća likova u njenim romanima uvek odgovara periodu u kome se zbiva radnja. 
To važi i za sve, veoma precizne i zanimljive detalje koji njene priče čine slikovitijim. 
„Zlatna lala“ je, prema rečima britanskih kritičara, „neodoljiva priča o porodici, političkim spletkama i opsesiji“ pošto je glavna junakinja Frančeska kćerka poznatog slikara u Amsterdamu, bogatom trgovačkom gradu i luci koji je zahvatila „lalomanija“ (pomama za novim sortama lala čije se lukovice prodaju po basnoslovnim cenama na berzi kao zlato). 
Dok Frančeska uči osnove slikarstva pored oca koji je i kockar, što će biti sudbonosno za sudbinu porodice, njen prijatelj je Piter van Doreno, uzgajivač lala. Porodica je u novčanim neprilikama, ali lekcije koje je Frančeska naučila u očevom ateljeu pripremile su je da nastavi školovanje kod delftskog slikara Vermera. 
Umetnost, ljubav, muzika, političke spletke, zlikovci, junaci, špijuni, nesreća, prepliću se romanu Rozalind Lejker koja oživljava jedan od najuzbudljivijih perioda holandske istorije.