Ko su pravi čuvari nasleđa?

Kada su istoričari umetnosti videli Pariz kako pada u ruke nacista u Drugom svetskom ratu odmah su shvatili da su brojna umetnička dela, katedrale i arhitektura Evrope ugroženi i počeli su da se mobilišu kako bi ih sačuvali.
U Vašingtonu, upravo otvorena Nacionalna galerija umetnosti, postala je svetski muzejski epicentar u kome su tadašnji predsednik SAD Frenlin Ruzvelt i savezničke trupe 1941. radili na očuvanju kulturnog nasleđa Evrope. Iz tog projekta formiran je korpus američkih i britanskih vojnika koji su radili na očuvanju kulturnih nalazišta i povraćaju ukradenih umetničkih dela posle rata.
Prvi put će sada fotografije, mape, prepiska i arhivi – uključujući i spisak umetničkih dela koja su imali Adolf Hitler i nacistički lideri – biti izloženi u Nacionalnoj galeriji umetnosti, Smitsonijanu i Nacionalnom arhivu.
Istovremeno, Džrodž Kluni, Met Dejmon i Kejt Blančet tu istu priču pričaju u filmu „Operacija: čuvari nasleđa“ čija se premijera očekuje u petak (uskoro stiže i kod nas) a koji je rađen prema istoimenoj knjizi Roberta M. Edsela i Berta Vitera koja, zahvaljujući beogradskoj „Laguni“ iduće sedmice stiže pred domaće čitaoce.
„Čuvari nasleđa“ je priča „pokupljena“ direktno iz nacionalnih arhiva i sećanja ljudi koji su učestvovali u tom projektu.
Jedan od njih bio je i Džordž Leski Staut, kustos u Fog muzeju u Bostonu koji je sastavio plan rada specijalnog vojnog tima zaduženog za zaštitu evropske umetnosti od savezničkog bombardovanja. Staut se čak prijavio u mornaricu kako bi nadgledao sprovođenje svog plana.
Zvaničnici Nacionalne galerije „pritisnuli“ su Vrhovni sud i predsednika i njihovi napori doveli su do odeljka američke vojske nazvaog „Monuments, Fine Arts and Arćives Secion“ (Sekcija za spomenike, lepu umetnost i dokumenta).
Nešto pre Dana D, general Ajzenhauer izdao je naređenje svim komandantima na terenu da čuvaju nezamenjiva nalazišta prilikom savezničkog iskrcavanja.
„Na našem putu ćemo neizbežno naići na istorijske spomenike i kulturne centre koji su simbol sveta koji se borimo da očuvamo“, rekao je Ajzenhauer 1944. „Dužnost je svakog komandanta da zaštiti i poštuje sve ove simbole kad god je to moguće“.
Vojni „čuvari nasleđa“ su u ratnim uslovima mapirali važna mesta koja je potrebno sačuvati i kasnije pronašli i vratili ukradena umetnička dela.
Lična dokumenta Stauta i drugih „čuvara“ uključujući Džejmsa Rorimera i Valkera Henkoka kasnije je kupio Arhiv američke umetnosti a Kluni, kome je „Operacija: Čuvari nasleđa“ pet film koji režira, konsulrovao je upravo ovaj arhiv prilikom snimanja filma.
U Smitsonijanu sada su izložena neka od tih dokumenata uključujući i fotografije baštenskih skuklptura u Versaju umotanih u kamuflažno platno zbog zaštite, zamak Nojšvanštajn u Nemačkoj gde su nacisti gomilali ukradeno blago i spasavanje Mikelanđelove skulpture „Madona i dete“ iz crkve u Brižu u Belgiji.
Među izloženim dokumentima su i izveštaji istoričarke umetnosti Rouz Valad koja je špijunirala naciste u muzeju u Parizu gde je radila i pravila listu ukradenih umetničkih dela kao i inventar lične kolekcije Hermana Geringa.
Jedan nedavno otkriven „Hitlerov album“ opljačkane umetnosti izložen je u Nacionalnom arhivu uz dodatna dokumenta i arhivske fotografije.
U Nacionalnom muzeju Drugog svetskog rata u Nju Orleansu, koji će biti otvoren 2016. godine, biće izložeba stavna postavka „Iskustva čuvara nasleđa“.
Cilj predstavljanja dokumenata „čuvara“ je pokušaj da javnost vidi kako je bilo biti mladi oficir koji je studirao istoriju umetnosti i arheologiju i koji je u ratnim dejstvima imao neverovatnu odgovornost da štiti velika umetnička dela, kaže Mejdžin Danijels, direktor arhiva Nacionalne galerije. „To je bio neverovatan treutak u istoriji“.