IAALegende: Povratak u budućnost savizionarskim Opel konceptnim automobilima

IAALegende: Povratak u budućnost savizionarskim Opel konceptnim automobilima

Opel Monza koncept koji postavlja trendove imaće svoju svetsku premijeru na Sajmu automobila u Frankfurtu (IAA) od 12.-22. septembra 2013. godine. Ovaj vizionarski konceptni automobil na Opelovom štandu u Hali 8 posetiocima će pokazati šta mogu da očekuju od ovog proizvođača automobila iz Riselshajma u budućnosti. Efikasnost i povezivanje su dve glavne teme na vrhu liste prioriteta za razvoj nove generacije Opelovih modela. Ove suštinske vrednosti su takođe vidljivo izražene kroz evoluciju Opelove filozofije dizajna – „Vajarsko umeće sreće nemačku preciznost“, gde konture karoserije sada prenose novi doživljaj spretnog sportskog duha umesto čiste snage mišića.
„Monza koncept predstavlja našu viziju Opelove budućnosti u čistom obliku“, kaže Izvršni direktor Opela, Dr Karl-Tomas Nojman (Karl-Thomad Neumann). „Ovaj model takođe nastavlja dugu Opelovu tradiciju predstavljanja revolucionarnih konceptnih automobila na IAA sajmu. Na kraju krajeva, Opel je prvi proizvođač automobila u Evropi koji je sproveo studio i predstavio je javnosti na IAA sajmu 1965. godine.“
Od svih evropskih proizvođača automobila, Opel ima najdužu tradiciju predstavljanja konceptnih automobila koji donose futurističke i inovativne ideje na Sajmu automobila u Frankfurtu. Istina, Opel nije predstavio novi konceptni automobil na svakom IAA sajmu, ali mnogi od njih su označavali značajne prekretnice izražavajući ili predviđajući nove trendove. Donosimo vam pregled najvažnijih Opelovih konceptnih automobila koji su prvi put predstavljeni na Sajmu automobila u Frankfurtuu poslednjih pet decenija.

Konceptni automobil kao revolucionarna preliminarna faza serijske prizvodnje

Prvi konceptni automobil ikada došao je iz Opelove matične kompanije, GM. Godine 1938. GM-ovo dizajnersko odeljenje je napravilo Buick Y-Job, vozilo namenjeno ne za serijsku proizvodnju nego za predstavljanje novih tehnologija i dizajnerskih ideja. Dok su u Evropi samo graditelji kočija do tada izveli i predstavili futuristička dizajnerska rešenja, Opel je bio prvi proizvođač automobila koji je predstavio svoju inovativnu snagu sa konceptnim automobilom koji je u potpunosti kreiran u njihovim dizajnerskim prostorijama: to je bio Experimental GT koji je imao premijeru na Sajmu automobila u Frankfurtu 1965. godine. Opel Experimental GT je predstavio trendseterski koncept pristupačnog, sportskog automobila iz snova. Sa velikim entuzijazmom je dočekan od stane medija i od strane javnosti, a samo tri godine kasnije ovaj koncept je postao stvarnost: 1968. godine, Opel GT je bio prvi evropski konceptni automobil koji je ušao u serijsku proizvodnju i koji je bio uzor za industriju.
Ali Opel je ubrzo otišao korak dalje: 1969. godine, proizvođač automobila iz Riselshajma je predstavio Opel CD na Sajmu automobila u Frankfurtu. To je bio čistokrvni Gran Turismo zasnovan na tehnologiji Opel Diplomat modela. I ovaj koncept je dalje razvijan i na kraju je primenjen u niskom obimu proizvodnje.
Opelovi konceptni automobili iz 1960-ih su ustvari bili toliko uspešni da su nekoliko godina kasnije i drugi evropski konkurenti počeli da razvijaju i predstavljaju svoja konceptna vozila.

Nisu samo sjajna kola, već i lideri u tehnološkim rešenjima

U prvoj fazi stvaranja Opelovih konceptnih automobila, emotivni, elegantni kupe modeli su bili u centru pažnje, ali prva naftna kriza iz 1973. godine prebacila je pažnju na nove stvari kao što su potrošnja goriva, aerodinamičnost i efikasnost uopšte, uključujući i bezbednost i unutrašnjost vozila.
Ovo je prvi put primećeno kod Opel GT2 modela koji je oduševio posetioce IAA sajma 1975. godine svojim futurističkim klinastim oblikom i kliznim vratima. I njegova unutrašnjost je bila ispred svog vremena:sportska sedišta su izrađena od pojedinačnih komponenti od stiropora, kokpit se sastojao od naizmeničnih modula sa digitalnim displejima, a čak je imao i ugrađen kompjuter.

Istraživačko voziloTECH 1 je donelo dalji razvoj koji je izazvao pažnju na Sajmu automobila u Frankfurtu 1981. godine. Sa prednjom stranom i siluetom koje su bile inspiracija za prvu Omega generaciju koja se pojavila pet godina kasnije, TECH 1 je predstavljao prekretnicu u domenu aerodinamičnosti sa koeficijentom otpora vazduha od 0,235. Njegova unutrašnjost je bila jednako revolucionarna: elektronski digitalni instrumenti i elektronska dugmad kontrolisali su sve funkcije sem kočnica, gasa i kvačila.
Početkom 1980-ih, učesnici na tržištu, dizajneri i inženjeri su počeli sa se fokusiraju na male automobile koji bi novim kupcima – posebno mladim osobama, ženama i stanovnicima gradskih područja – omogućili pristup pojedinačnoj mobilnosti.
Godine 1983. Opel je na IAA sajmu predstavio Opel Junior konceptni automobil. Bio je dugačak 3,41 metar, 21 cm kraći od prve generacije Corsa modela koja je lansirana tek godinu dana ranije. Iz današnje retrospektive, Junior možemo posmatrati kao prethodnika aktuelnog šampiona individualnosti i šik gradskog automobila, ADAM-a. Ponudio je mnoštvo ideja u unutrašnjosti, od lako zamenjivih instrumenata do presvlaka za sedišta koje su mogle da se pretvore u vreće za spavanje, i apsolutno vizionarski navigacioni sistem – a Opel ADAM je danas najbolje povezan mali automobil.
Kada su novi, pooštreni standardi emisije u Evropi objavljeni za budući period (kao Euro 4 norma za 2005.), Opelova odeljenja naprednog inženjeringa i dizajna smislili su kako bi budući, čistiji kompaktni automobil mogao da izgleda. Predstavili su prvi rezultat njihovih razmišljanja, Opel G90 koncept sa izuzetno niskom emisijom, na IAA sajmu 1999. godine. G90 je težio samo 750 kg. Njegovo ime kaže sve: zahvaljujući njegovoj laganoj konstrukciji, trocilindričnom benzinskom motoru nove generacije i veoma niskom koeficijentu otpora vazduha od 0.22, beležio je emisiju CO2od samo 90 g/km.
Godine 2001. Opel je drsko izazvao pravila koja su važila za konvencionalne male automobila sa „ludim, seksi i kul“ Frogster konceptom. Ovaj model nije imao uobičajeni krov, već stabilnu električnu roletnu. Sa četiri pojedinačno sklopiva sedišta, vozač je mogao da pretvori Frogster u roudster, kabriolet ili pik-ap na pritisak dugmeta.
Dve godine kasnije, na IAA sajmu 2003. godine, Opel je predstavio sasvim novi koncept vozila sa modelom Insignia. Ovaj konceptni automobil više klase je dao mnogo više od svog imena Opelovom vrhunskom modelu nove generacije 2008. godine: njegov jezik dizajna – sličan Monza konceptu za budućnost – je takođe imao značajan uticaj na Opelove modele u serijskoj proizvodnji koji su usledili. Insignia koncept je doneo napredan, elegantan dizajn i inovacije kao što su LED tehnologija svetlosti i novi pantografski mehanizam za otvaranje zadnjih vrata.

Sa električnim pogonskim sistemom pogodnim za svakodnevnu upotrebu u 21. vek

Pošto je ovaj proizvođač automobila uvek u potrazi za većom efikasnošću i čistijim pogonskim režimima, Opelovi najnoviji konceptni automobili su se u velikoj meri fokusirali na električnu mobilnost.
IAA studija iz 2007. godine, Opel Flextreme koncept, je bila prekretnica u razvoju električnog pogona sa svojom inovativnom E-Flex arhitekturom. Polazna ideja je bila da osobe koje putuju na posao mogu da putuju apsolutno bez emisije CO2 u čisto električnom režimu vožnje do 55 km zahvaljujući litijum-jonskoj bateriji u automobilu. Onda bi mali dizel motor omogućio proizvodnju električne energije kako bi se produžio domet automobila, time mu omogućujući da pređe stotine kilometara bez zaustavljanja. Očekivalo se da će Flextreme koncept emitovati 40 g/km CO2 ili manje za potrošnju goriva od samo 1,54 k/100 km (prema evropskoj ECE R101 proceduri testiranja za vozila sa produženim dometom). Prednja grafika Flextreme koncepta inspirisala je Opel Amperu koja je lansirana 2011. godine, i koja je proglašena evropskim automobilom godine za 2012. godinu zahvaljujući njegovoj sličnoj tehnologiji.
Poslednje poglavlje IAA konceptnih automobila iz Opela pripada RAKe modelu iz 2011. Ovaj eksperimentalni automobil sa inteligentnom laganom konstrukcijom pokazao je, uz minimalne troškove potrošnje energije, da električna mobilnost, u atraktivnom pakovanju, takođe može da bude moguća i pristupačna mladim vozačima od 16 godina starosti.
A Opel intenzivno radi na sledećem poglavlju svojih vizionarskih studija. Rezultat toga je Opel Monza koncept koji će biti prikazan na 65. Sajmu automobila u Frankfurtu od 12. septembra (dani za medije 10-11. septembar), 2013. Sa Monza konceptom, Opel ulazi u novu eru individualne i zajedničke mobilnosti.