Regionalna Fudbalska liga Balkana stvarnost ili idea bez pokrića
FUDBALSKA-LOPTAGodina na izmaku, sumiraju se  rezultati, podvlači se crta šta je moglo bolje, sa čime smo zadovoljni, gde smo omanuli, šta ne želimo da nam se ponovi u novoj godini. Sve su to pitanja kod nekih sa pokrićem a kod nekih ne!
Ono što je izvesno i sa konstatacijom morali bi svi da se složimo i ove godine gledali smo jako loš fudbal na domaćoj sceni. Nastupe u Evropi bilo bi iluzorno i neozibiljno kometarisati, domaća liga, iako neki vide boljitak, nedovoljno zanimljiva, i sve to nas tera na činjenicu da postavimo realno pitanje šta i kako dalje!?
Fudbal kao razvijena grana sporta, i najvažnija sporedna stvar na svetu, odavno je izašao iz domena puke igre. Svakodnevno smo svedoci sve jačeg uticaja fudbala kao fenomena koji konstantno beleži progres počev od marketinga pa do ekonomskog efekta. Kada se pogleda njegov značaj kroz masovnost na stadionima širom Evrope i taj segment uporedimo sa odzivom na našim terenima, onda bi taj podatak svakako bio poražavajući. Ono što je sigurno narod na ovim prostorima voli fudbal, a publike na fudbalskim mečevima sve je manje. Problem možda leži u slabom kvalitetu pa je logično pitanje kako taj segment podići na viši nivo. Odavno je dokazano da smo talentovana nacija. Mogući spas bi trebalo potražiti u formiranju regionalne lige.
Relativno starije generacije pamte mečeve velike četvorke (Partizana, Crvene zvezde, Hajduka i Dinama), ali u tim sećanjima nikako se ne smeju zaboraviti mečevi Vojvodine, Veleža, Sarajeva, Železničara, Slobode iz Tuzle i mnogih drugi. Definitivno to su vremena koja su daleko iza nas, i sem lepog sećanja na određene fudbalske događaje mi koji mislimo na današnjicu i na budućnost nemamo ništa. Da se vratimo surovoj realnosti koji moramo pretvoriti u bolje sutra.
Krenimo redom!
Stadioni su nam prazni, infra struktura ne zadovoljava ni jedan kriterijum UEFE, a slaba finasiska situacija je hronična pojava u svim klubovima. Svedoci smo da naši klubovi igraju epizodne, ponekad ni takve, uloge u EVRO takmičenjima, a Liga Šampiona je samo pusti san o kojem od 2004 godine sanjamo. To su samo neki problemi koji ne pritiskaju samo klubove u Srbiji. Potpuno ista slika je na prostorima cele nekadašnje Jugoslavije. Zato bi svima u interesu bilo da se formira projekat u liku i delu REGIONALNE LIGE.
Ono što je sigurno da bi se klubovi i sami igrači u takvim uslovima mobilisali da pruže maksimum na terenu i van njega. Mnogo veća verovatnoća da bi Partizanov ili stadion Crvene zvezde bili puniji kada bi u Beogradu gostovala Rijeka, Sarajevo, nego Metalac ili BSK iz Borče (ne potcenjujući nikoga u ovoj konstataciji), a o susretima velike četvorke da i ne govorimo. Činjenica je da bi fudbaleri u takvim uslovima daleko brže napredovali zbog važnoosti svake utakmice po naosob a u krajnjoj liniji i zbog same atmosfere koja bi bila mnogo življa nego što je sada. U takvom lancu svakako i finasiski efekat mnogo važan i bio bi definitivno veći. Puniji stadioni daju mnogo više prostora za marketing, za TV prava, i još sijaset stvari koje prate sve to. Evidentno da bi se mnogo lakše dolazilo do sponzora, pa čak bi i investitorima bi bilo lakše da se odluče da novac ulažu u fudbal. Naravno ovakav projekat morao bi da ima punu podršku od UEFE, a prvi signali iz sedišta evropske kuće fudbala su više nego pozitivni. Moramo priznati da je to u celoj priči i najvažnije, a za početak je to više nego ohrabrujuće. Kako koja godina bude odmicala, a, Regionalna Liga bude stasavala (takmičarski i organizaciono), zašto ne i potražiti direktan prolaz do Lige Šampiona.
Moramo biti realni podeljenost oko formiranja ovog takmičenja je velika. Sagledavajući činjenice, ipak, ima mnogo više činjenica i argumenata za veliko DA nego za NE kretati u celu ovu priču.
Protivnici ovakve lige zalažu se za alibi teoriju. Još je rano, još su sveži utisci nemilih scena na prostorima SFRJ. Ima u tome istine , nema šta, ali zar fudbal i sport u celini nisu oduvek zbližavali ljude, i pravili mostove pomirenja. Što se pre krene u sam proces takmičenja to će se pre stvari postaviti na svoje mesto. Kada navijačima bude važniji rezultati i položaj na tabeli dvoga kluba manje će se imati na umu šta je bilo pre 15 – 20 godina. Neko će reći da nasilje beleži rast na prostorima Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine. Tačno je da bi u početku postojala realna opasnost, ali i klubovi koji uzmu učešće u ovom projektu moraju da se bezrezevnu posvećenost organizaciji utakmice. U saradnji sa Ministarstvom Unutrašnjih Poslova i taj segment bio bi rešiv sasvim sigurno, baš kao što je to regulisano u NLB ligi (Jadranska košarjkaka liga) Sve je u samoj organizaciji, a fudbal je na ovim prostorima iznedrio dosta sposobnih i pametnih ljudi koji mogu da sve ovo sprovedu u delo.
Došlo je krajnje vreme da dobro pobedi loše. Dosta je bilo verskih podela koje nikome ništa nisu dobro donele. Bili smo svedoci da se dosta godina unazad ulagalo u u tugu i bol, sada je vreme da se promeni taj kolosek i danas fudbal na ovim prostorima zbliži. Nismo mi toliko ni bitni , važno je „njegovo veličanstvo FUDBAL“ od kojeg  ćemo svi zajedno imati koristi, ali i ono što je možda važnije , imaćemo svi mi zajedno više radosti i zadovoljstva i ostavićemo nešto našem poloklenjima što vredi.
Povezana vest:  Anćeloti: Junajted? Sačekaću pravu priliku...