SVESTSKA PRVENSTVA – BRAZIL, 1963, Iz Rija, pravo kod Tita

SVESTSKA PRVENSTVA – BRAZIL, 1963

Iz Rija, pravo kod Tita

Organizacija 4. Svetskog prvenstva za košarkaše prvobitno je bila poverena Filipinima ali su vlasti te zemlje odbile da izdaju vize igračima iz socijalističkih zemalja što je „nateralo“ FIBU da domaćinstvo ponovo dodeli Južnoj Americi, odnosno Brazilu.

Posle devet godina, dakle, Jugoslavija se vratila u Rio, ali ovog puta kao jedan od kandidata za medalju.

U međuvremenu „plavi“ su preskočili Mundijal u Čileu na kojem su medalje podelili Brazil, SAD I Filipini.

Drugi put, dakle, u Brazilu I drugi put pod komandom profesora Aleksandra Nikolića koji je, prethodno, selektirao tim za vrhunska dostignuća.

Ta reprezentacija je u međuvremenu bila šesta na Olimpijskim igrama u Rimu 1960, i nosilac srebrne medalje na Evropskom prvenstvu u Beogradu, godinu dana kasnije.

Pred Svetsko prvenstvo u Brazilu, tada već iskusni trener, Nikolić je na pripreme pozvao Amerikanca Bleja Dauela sa kojim je zajednički radio puna tri meseca. Nenadmašni profesor je tako uspostavio vezu sa američkom školom košarke, koju je samo učvršćivao kasnijim odlascima preko okeana po nova iskustva.

Osvajanjem srebrne medalje na šampionatu u Riju 1963, očekivanja svih Jugoslovena su ispunjena. Štaviše premašena, jer su „plavi“ prvi put u istoriji savladali predstavnika „kolevke košarke“ SAD, kao I reprezentaciju Sovjetskog saveza.

Nikolić ništa nije prepuštao slučaju. Nevažnim stvarima, bar tako se činilo, bavio se do najsitnijih detalja. Jedan od njih je bio i sledeći:

-Praktikovao sam da utakmicu počinjem sa petorkom koja ima najmanju tremu. Sećam se detalja iz susreta sa SAD. Amerikanci su brzo stekli prednost od desetak poena, a ja sam tek onda počeo da vršim izmene. Na klupi su bili oni bolji, što protivnički trener nije znao. Verovatno je pomišljao da smo se predali, jer je bio ubeđen da u igru ulaze slabiji igrači – pričao je mnogo godina kasnije profesor.

Na svim utakmicama besprekorno je funkcionisala petorka: Dragan Kovačić, Radivoj Korać, Ivo Daneu, Nemanja Đurić i Miodrag Nikolić, a izvanredne asistente imali su u Josipu Đerđi, Trajku Rajkoviću i Zvonimiru Petričeviću, Bio je to stvarno moćan tim koji nikog nije respektovao i protiv svakog je igrao na pobedu.

Sjajan uspeh nikoga nije ostavio ravnodušnim u Jugoslaviji, a po povratku u zemlju našim košarkašima je priređen doček u Belom dvoru kod predsednika Tita.