SVETSKA PRVENSTVA – PORTORIKO, 1974
Zbog sudije bez titule
Najbolji jugoslovenski košarkaši doputovali su u Portoriko 1974, kao aktuelni svetski, ali i evropski prvaci pošto su u Barseloni, godinu dana ranije, prvi put osvojili i titulu šampiona „starog kontinenta“.
Naš tim je, dakle, u San Huan doputovao sa najvećim mogućim rejtingom, pritom, jasno ističući sa kakvim ambicijama. Selektor tog tima Mirko Novosel već je počeo da podmlađuje tim, ukazujući maksimalno poverenje Zoranu Slavniću I Draganu Kićanoviću koji će, kasnije, postati najbolji bekovski tandem sveta.
Među „dvanaestoricom izabranih“ posebno mesto bilo je rezervisano za Dražena Dalipagića čiji onovremenski skok, po mišljenju hroničara, nije bio ništa slabiji od kasnijeg Majkla Džordana!
Uz šampione iz Ljubljane Ćosića, šolmana, Plećaša, Kapičića, Jelovca i Tvrdića, zatim novajlije Miluna Marovića, Žarka Kneževića I Željka Jerkova, stvoren je tim za poštovanje.
Do utakmice sa Amerikancima sve je išlo kako se samo poželeti može. Savladani su Brazil (64:60), Kuba (101:83), SSSR (82:79), Portoriko (93:85) i Kanada (102:99).
Na red si došli Amerikanci. U prvih 20 minuta – rapsodija u plavom: „plavi“ su na kraju poluvremena vodili sa 60:41. Onda je u prvi plan izbio italijanski arbitar Albaneze koji je, čudnim odlukama, sasekao Jugoslaviju. Zbog pet ličnih grešaka redom su ispadali Slavnić, Kićanović i jelovac I Ameri su mec rešili u svoju korist – 91:88.
O prvaku sveta odlučivao je duel SSSR – SAD (105:94). U krugu tri reprezentacije najbolji je bio SSSR kojem je pripala zlatna, Jugoslaviji srebrna a Amerikancima bronzana medalja. Za utehu, ako je može biti, Dragan Kićanović i Krešimir Ćosić izabrani su u najbolju petorku šampionata.
Leave A Comment