OD VELOSIPEDA DO BICIKLA – 125 GODINA BICIKLIZMA U SRBIJI (1)

Osnivanje „Prvog srpskog velosipedskog društva“ 1884.

 

Milorad TerzibasicNa inicijativu nekoliko uglednih građana Beograda 23. decembra 1884. osnovano je „Prvo srpsko velosipedsko društvo“ a prvi predsednik bio je Milorad Terzibašić. Prvi potpredsednik bio je Mihailo Jovanović, a blagajnik Petar Trpković. Imalo je 20 članova, jer je u to vreme bicikl (velosiped) bio dosta skup. Među osnivačima bio je i dr Đorđe Nešić, kasnije akademik i profesor univerziteta. Za vreme studija medicine u Moskvi, Parizu i Beču zavoleo je biciklizam i važio je za jednog od najboljih srpskih biciklista tog doba jer je 1896. pobedio na Prvenstvu Rusije, a iste godine u Liježu pobedio je tadašnjeg svetskog prvaka Nemca Lera.

Popularnost biciklizma je, međutim, rasla i već u prvoj godini postojanja, 1885.  „Prvo srpsko velosipedsko društvo“ postalo je član međunarodne organizacije „Sajklist turing klub“ sa sedištem u Londonu. Bilo je ovo veoma značajno, jer je ova organizacija okupljala 23.000 članova –  velosipedista iz 36 najrazvijenijih zemalja sveta.  Glavni zastupnik „Sajklist turing kluba“ za Srbiju bio je Milorad Terzibašić.

Prvo društvo koje je organizvano posle beogradskog bilo je velosipedsko društvo u Valjevu i to 1885. Odmah je došlo i do prvih takmičenja vozača ova dva društva. Do kraja veka pojavila su se društva i organizacije i u Nišu, Leksovcu, Vranju, Paraćinu, Stalaću, Ćićevcu i Šapcu. U tadašnjoj Austrougarskoj 1886. radilo je „Novosadsko velosipedsko društvo“, sa kojim je „Prvo srpsko velosipedsko društvo“ imalo odličnu sardnju… Do Prvog svetskog rata u Srbiji je radilo desetak klubova i društava.

Prva trka organizovana je u Beogradu 2. juna 1896. na stazi Beograd – Topčider i nazad. Vozili su vojnici i građani posebno, prvi pobednici bili su vojnik Dragan Rajković i građanin Svetislav Savić.  Na ulicama bilo je mnogo radoznalog sveta, zapisali su hroničari, a staza je bila dugačka 14 kilometra, Sreten Rajković je prešao za 42 minuta i 55 sekundi, a Svetislav Savić za 25 minuta i 22 sekunde.

Povezana vest:  BS Beograda i veterani obeležavaju 129 godina biciklizma

Ubrzo su velosipedisti iz Beograda počeli da voze i na međunarodim trkama. Prvo učešće bilo je 8. juna 1896. u Zagrebu  kada je „Prvo hrvatsko velosipedsko društvo“ priredilo nekoliko trka. Svetislav Savić bio je najbolje plasirani Beograđanin. U prvoj trci bio je pobedio, po jednom je bio drugi i treći.U 1887. Beograđani su učestvovali na trkama u Novom Sadu u Austrougarskoj sa vozačima iz Subotice i Budimpešte.

Prvo Prvenstvo Srbije održano je, 5. oktobra 1897. i to zahvaljujući inicijativi brojnih klubova i društava iz cele Srbije. Organizator je bilo „Prvo srpsko velosipedsko društvo“ iz Beograda na stazi Beograd – Smederevo – Beograd. Imala je međunarodni karakter, jer su učestvovali i velosipedisti iz Zadra u Austrougarskoj. Pobedio je srpski takmičar Đorđe Popara (prvi srpski biciklista koji je imao trkački bicikl sa istim točkovima  nabavljen u Trstu), prešavši stazu za 5:13,25 časova. Drugoplasirani je bio Svetislav Savić, po mnogima najbolji vozač Srbije u prvoj deceniji od osnivanja „Prvog srpskog velosipedskog društva“.

takmicar na velosipeduInteresantno da je na ovoj trci učestvovao i, kasnije,  osnivač „Politike“ Vladislav Ribnikar. Ne samo da je bio ljubitelj biciklizma, već i sjajan takmičar. Zauzeo je na prvom Prvenstvu Srbije treće mesto.

Po mnogo čemu, 1887. je bila važna godina za razvoj biciklizma u Srbiji.  Tada se prvi put u Beogradu pojavio bicikl sa istim prednjim i zadnjim točkom. Do tada, vozilo se na biciklima koji su imali veliki prednji  točak prečnika 1,5 metara i mali zadnji prečnika 37,5 santimetra. Dolazak novog modela značio je prekretnicu. Stari modeli bili su nezgrapni, nestabilni i teški za vožnju, novi sa istim točkovima bili su brži, laki za upravljanje i elegentniji, pogodniji za sportska takmičenja  i po ceni mnogo pristupačniji, pa je došlo i do povećanja broja članova i društava. Počele su da učlanjuju i žene, koje su bile izuzetno zainteresovane za biciklizam… Novi model nazvan je „bicikl“ i ovaj naziv je ubrzo potisnuo stari, velosiped…

Povezana vest:  Der peti u generalnom posle dve etape trke „Oko Trakije“ u Turskoj

Ambiciozni članovi „Prvog srpskog velosipedskog društva“, nastojali su od osnivanja da u Beogradu izgrade pistu (velodrom). Naum su ostvarili 1887. kada je član društva, industrijalac Đorđe Vajfert  ustupio zemljište za izgradnju piste u blizini Srpskog narodnog pozorišta. Na mestu gde je sada Dom vojske Srbije sagrađena je pista od betona a uz nju su bile i prostorije društva.

Velosipedisti su bili i veoma agilni u popularisanju svog sporta, pa je 8. januara 1887. izašao i „Velosipedski list“ koji je bio preteča sportske štampe u Srbiji (godišnja pretplata bila je šest dinara, izlazio je mesečno).  Urednik je bio predsednik „Prvog srpskog velosipedskog društva“ Milorad Terzibašić. List je predstavljao aktivnosti društva, donesio vesti iz celog sveta, kalendare takmičenja, tehničke savete u izboru bicikala i predstavljao nove modele. Imao i odličnu oglasnu službu, u svakom broju nekoliko strana bilo je ispunjeno reklamama i oglasima fabrikanata i proizvođača bicikala.

svetolik savic najbolji srski vozac s kraja 18 vekaList je objavio i zapisnik sa sednice 3. „Glavnog zbora Prvog srpskog velosipedskog društva“ održane 1. marta 1887.  kada je došlo do promene u rukovodstvu, jer je Milorad Terzibašić podneo ostavku na dužnost predsednika zbog „mnogih poslova kojima je obuzet“,, Obećao je da će i dalje, o svom trošku, izdavati „Velosipedski list“. Za drugog predsednika izabran je Petar Kiki, potpredsednik je bio Dragutin Ž. Đorđević, blagajnik Paja Mijatović, poslovođa Sima J. Avramović, predvodnik Svetozar Radosavljević i članovi Veselin Cincarević i J. Barlovac.  Usvojen je i  finansijski izveštaj. Društvo je 1886. prihodovalo 867,50 dinara a imalo je rashod 860,58 dinara. Kritikuje se mali odziv članova sa plaćenom članarinom, od 36 člana ubrano je samo 172 dinara… Pohvaljeni su i oni koji su prevezli najveći broj kilometara: Janko Cincar Marković 1.453 kilometra, Pavle Mijatović 1.055 i Sv. Radosavljević 627 km…

Povezana vest:  Stanković 71. u četvrtoj etapi u Italiji

Objavljena je i vest da su 25. aprila 1887. u goste „Prvom srpskom velosipedskom društvu“ došli na velosipedima iz Novog Sada Oto Pauković sudija i predsednik „Novosadskog velosipedskog društva“, Anton Aberle artiljerijski poručnik iz Varadina i poštar Julijus Himelsbah. Istovremeno, u Beogradu je boravio i predsednik „Peštanskog velosipedskog društva“ Kostović

Saradnici „Velosipedista“ (izlazio u drugoj polovini poslednje decenije 19. veka, do 1900.), koji je bio naslednik „Velosipedskog lista“, bili su i neki poznati književnici: Milovan Glišić, Janko Veselinović, Dragomir Brzak i glumac Čiča Ilija Stanojević, i sami ljubitelji biciklizma.

 

znak Prvog srpskog velosipedskog drustvaBiciklizam – treći najstariji sport u Srbiji

Biciklistički sport spada u najstarije sportske discipline na ovim prostorima pošto je „Prvo srpsko velosipedsko (biciklističko) društvo“ osnovano još 1884. u Beogradu.

Organizovano bavljenje sportom, pre velosipedista, beleže samo gimnastika i borenje, jer je 1857. u Beogradu osnovano „Prvo srpsko društvo za gimnastiku i borenje Steve Todorovića“ i streljaštvo, pošto je Savez streljačkih družina Kraljevine Srbije“ osnovan 1877. u Beogradu.

Posle velosipedista, organizovali su se i ljubitelji konjičkog sporta, „Prvo kolo jahača knez Mihailo“ osnovano je u Šapcu 1888.

„Prvo veslačko – plivačko društvo“ osnovano je 1896. u Beogradu, a  prva mačevalačka organizacija „Borilačko društvo srpski mač“ je osnovana 1897. takođe u Beogradu.