Pet članova IO STSS traže vanrednu Skupštinu

Petorica članova Izvršnog odbora Stonoteniskog saveza Srbije zatražila su, u skladu sa Statutom STSS, da se u propisanom roku od 30 dana sazove vanredna Skupština STSS i raspravlja o radu predsednika Olivera Radoševića izabranog u decembru prošle godine. Jedan od njih je i legenda srpskog stonog tenisa predsednik STS Beograda Dušan Osmanagić čije je delegatska baza (STS Beograda) svojevremeno podržala izbor Radoševića. O razlozima za ovakav potez, posle samo pet meseci od izbora, Dušan Osmanagić kaže:
– Ima ih mnogo, ali tri su najvažnija: nije konstituisao savez, nije obezbedio da savez normalno funkcioniše i samovoljno je doneo odluku o sastavu delegacije za SP u Kini. Bio je u obavezi da na prvoj sednici Izvršnog odbora formira organe i imenuje dva člana, a imenovao je samo jednog, kao i da predloži potpredsednika, generalnog sekretara i predsednike svih komisija. Nije izvršena primopredaja kancelarije, nisu formirane takmičarska i registraciona komisija, čime je ugrožena i regularnost šampionata. Nema ni dobre komunikacije sa Ministarstvom omladine i sporta i OK Srbije. Sve je kulminiralo kada je bez odobrenja članova IO odredio vođstvo delegacije sa dva člana iz Niša za Šampionat sveta u Kini čije je troškove platio STSS. Ovakvu odluku može samo da donese Izvršni odbor. Takođe nije odobrio sredstva za pripreme što je neverovatan propust. Zato su na poslednjoj sednici IO petorica članova tražila sazivanje vanredne Skupštine STSS, raspravu o njegovom radu i eventualno razrešenje. Ovo je potpuno u skladu sa Stautom STSS i insistraćemo da se naš zahtev poštuje.
Osmanagić ističe interesantnu činjenicu:
– Od četiri regionalna saveza, koji su ga u decembru podržali, sada tri traže vanrednu skupštinu: Beograd, Niš koji mu je delegatska baza, i KiM. Nezadovoljstvo je kulminiralo posle sednice IO 19. maja. U stonom tenisu sam 67 godina kao igrač, trener i funkcioner i šest decenija prisustvujem raznim sastancima ali goroj i ružnijoj sednici nisam prisustvovao. Trajala je sedam i po sati i sve što smo tražili ili predlagali je odbio. Nismo mu prihvatili zapisnik sa prošle sednice, jer je lažno predstavljen, kao i izveštaj iz Kine jer je zaključak bio da nije smeo da odredi delegaciju mimo Izvršnog odbora.
Osmanagić ukazuje na još jedan potez Ivanovića usmeren da dobije većinu glasova u IO:
– Sazvao je elektronsku sednicu IO i tražio od nas da se u roku od 20 sati izjasnimo o smeni predsednika Stručnog saveta Zorana Gajića. U mejlu je napisao da, ako u roku ne odgovorimo, da će se smatrati „da smo za smenu“. Zamislite da sam otišao na turističko putovanje, da nisam bio pored kompjutera i da ne mogu da odgovorim, to bi se protumačilo da sam za smenu Gajića koga je moja delegatska baza, Stonoteniski savez Beograda, predložila za tu funkciju!? Izvinite na izrazu, ali ovo je – svinjarija. Ovakva ozbiljna stvar se ne rešava elektronskim putem. Želeo je da na mala vrata provuče imenovanje jedne osobe, koja je već bila predsednik Stručnog saveta, a znamo kako je podnela ostavku. Igra Radoševića je bila prozirna, uspeo je da eliminiše Gajića iz Izvršnog odbora, da dovede do 4:4 u glasovima, a tada je njegov glas presudio i Zoran Gajić je smenjen.
Osmanagić je izneo i podatak koji oslikava potpunu nezainteresovanost Radoševića za neke važne odluke u savezu:
– Upozorio sam ga na vreme pred SP u Kini da imamo rok da predložimo kandidate za komisije, organe i tela svetske federacije. Ne iz zle namere, već iz neznanja, nije reagovao. Tako se dogodilo da lekar naše reprezentacije dr Zbutega, jedan od najeminentnijih stručnjaka u stonom tenisu, ne dođe na kongres lekara u Kinu gde je, po pozivu predsednika medicinskog kimiteta ITTF trebalo da ga otvori, jer nije kandidovan…
O svojoj smeni oglasio se i Zoran Gajić:
– Svojevremeno, Osmanagićevo i moje trenersko ime bilo je izuzetno cenjeno u Evropi. Želeli smo da to bogato trenersko i stručno iskustvo, volonterski i bez nadoknade, prenesemo i pomognemo, između ostalog i kao nosioci nacionalnih priznanja i da se odužimo našem sportu, koji je u izuzetno lošem položaju. Meni je ovo bio glavni razlog da se prihvatim funkcije. Krenuo sam sa mnogo entuzijazma, formirao Stručni savet, preložio plan koji je predviđao i pripreme pred SP kao i predlog ko bi trebalo da učestvuje, poslao sam zapisnik sa tog sastanak Radoševiću sa zahtevom da se predlozi razmotre na sednici IO. Odgovorio mi je da neće „za svaku sitnicu da saziva sednicu“. Potom je na sednici 19. maja na moj zahtev da se razgovara o tim predlozima rekao da su „kasno stigli“. Kada sam se pobunio i rekao da sam sve poslao pre dva meseca, odgovorio je „da neće valjda predsednik da čita svaki zapisnik“ i da ga preradim za elektronsku sednicu. To sam uradio, ali sam umesto odgovora dobio – otkaz.
Gajić je još istakao:
– Radošević, jednostavno, nije mogao da prati to što sam tražio. Isistirao sam, na primer, da se uvede ono što je u savremnom sportu sada neminovnost: jedan igrač – jedan trener, da kapiteni u Stručnom savetu ne mogu da budu i klupski treneri, odnosno treneri reprezentativaca… Podržavaju ga, sada, neki igrači i pojedini kapiteni koje sam doveo u Stručni savet, jer im ne odgovara da se uvede red i sistem u stručni rad. Ovako će moći da nastave kao do sada, a to je, u odnosu na svet, na nivou rekreacije. To što me je smenio je nemoralna, nesportska i nezakonita odluka i revanšizam jer sam tražio, sa ostalim članovima IO, vanrednu skupštinu.
Na kraju i zaključak Osmanagića:
– Svojim nečinjenjem, Radošević je kumovao i neuspehu na SP. Na jedno takmičenje tog ranga se ne ide bez priprema, koje su Gajić i kapiteni predložili, a epilog je bilo ispadanje svih srpskih učesnika u prvom kolu.