Ivana Maksimović: Medalja mi je promenila život

Ivana Maksimović: Medalja mi je promenila život

Ivana Maksimović (23 godine), olimpijska vicešampionka iz Londona 2012. primila je specijalno priznanje lista „Vesti“ za osvojenu 100. olimpijsku medalju za Srbiju a Streljački savez Srbije dobio je priznanje za „izuzetna dostignuća u 2012″ jer je po broju olimpijskih trofeja (dva, srebro Ivane Maksimović i bronza Andrije Zlatića) bio najuspešniji savez na OI u Londonu. Plaketu je primila trener Ivane Maksimović i reprezentacije Mira Maksimović.
Na prigodnoj svečanosti u redakciji „Vesti“ Dragan Nikodijević doajen srpskog sportskog novinarstva i urednik sportskoj redakciji uručio je i prigodan poklon i vršiocu dužnosti selektora streljačke reorezentacije Goranu Maksimoviću.
– Medalja u Londonu mi je promenila život i tek sada, godinu dana kasnije, sam potpuno svesna šta se sve događalo i koliko je to uticalo na mene – prisetila se londonskih dana Ivana Maksimović.- Nije bilo pritiska da moram da je osvojim, pre mene je Zlatić već doneo bronzani trofej i dao nam svima podstrek. Bilo je malo razočarenja u celom olimpijskom timu, pa i u streljačkoj ekspediciji zbog četvrtih mesta. Verovala sam, međutim, u sebe i jer smo uložili ogroman trud u pripremama za London i znala sam da mora da bude i rezultata. Trenirala sam skoro svaki dan u Novom Sadu, učestvovala sam na više takmičenja nego ikada u životu, ponekad je bilo toliko teško da bih skoro „potonula“. Na kraju je i London bio uspešan za srpski sport, Milica Mandić je donela zlatnu medalju u tekvondou, bronzu su osvojili i vaterpolisti, a streljaštvo je ponovo izašlo iz medijske senke, što mi je bilo posebno drago. Još se potpuno nisam navikla na tu popularnost, nikada strelci nisu bili, tako dugo, medijske zvezde.
Počela je sa 12 godina da se bavi streljaštavom, ali je posle godinu dana odustala. U kraju je igrala odbojku i fudbal, da bi posle jednog streljačkog takmičenja u Hali sportova 2005. ponovo uzela pušku u ruke i 2007. ušla u reprezentaciju:
– Nikada posle toga nisam ni pomislila da odustanem do streljaštva, iako je sport koji traži mnogo odricanja. Primer je ova godina, mislili smo da će biti mnogo neobaveznija, kad ono – išli smo na četiri svetska kupa, Mediteranske igre, dva Prvenstva Evrope, bilo je više takmičenja nego treninga. Meni je, lično bila, uspešna: oborila sam vazdušnom puškom svetski rekord na EŠ u Danskoj, osvojila evropsku bronzu MK oružjem u Osijeku, dve bronze na Svetskom kupu u Čangvonu, zlato i srebro na Mediteranskim igrama… Posle Šampionata Srbije ću da se odmaram 200 na sat i da polažem ispite do finala Svetskog kupa u novembru kada počinje nova sezona.
Na „Singidunumu“ gde studira turizam, ima još šest ispita do kraja, a na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi je dala prvu godnu i malo usporila:
– Tata, koji je inače „difovac“ i profesor fizičkog vaspitanja, mi nije dozvolio da idem na Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. Upisala sam turizam, mislim da je to prava stvar, ne vidim sebe u dalekoj budućnosti kako idem u kancelariju i sedim za stolom osam sati. Volim da putujem i upoznajem ljude, kulturu, način života. To je jedna od mnogih lepih stvari u bavljenju sportom, jer vidiš i upoznaš svet. Bila sam i u Riju u decembru prošle godine, divan grad, divni ljudi. Mislim da će na OI 2016. biti lepše nego u Londonu, gde je i pored sunčanog i toplog vremena nekako sve bilo sumorno…
Mira Maksimović je trener Ivane Maksimović u klubu Novi Beograd Ušće od prvih dana. Uspešno je spojila (često nespojivo) da bude dobra mama i strog trener:
– Ivana je poslušno dete, sada je malo teže sa njom nego dok je bila mlađa, ali disciplinovano izvršava programe i planove i sve što se dogovorimo – uradimo. Imale smo cilj dobar rezultat na OI i ispunile smo ga korak po korak, prvo je osvojila olimpijsku vizu, potom i olimpijsku medalju. Ove godine joj je zaista bilo, čini mi se, teže nego u olimpijskoj godini i divim joj se kako je sve izdržala. Osvojila je i evropsku bornzanu medalju, polako se kompletira kolekcija…
Goran Maksimović je 1988. osvojio olimpijsko zltao u Seulu u drugom učešću na OI. Priznaje da je sreća zbog kćerkine medalje u Londonu bila neuporedivo veća:
– Retko se dešava da neko na prvim olimpijskim igrama osvoji medalju. Znam kako su Mira i Ivana radile dve meseca pre Londona i uspeh je mogao da se očekuje. Nisu ništa prepustile slučaju, uz treninge u Londonu testirale su i municiju i oružje. I ove godine je postigla sjajne rezultate, bronza na EŠ je bila kruna sezone. Streljačkom sportu mnogo pomažu Ministarstvo omladine i sporta i Olimpijski komitet Srbije. Važno je da sportista bude bez briga da li će imati novca za program, što je veoma bitno naročito dogodine kada u septembru na SP u Granadi počinje bitka za olimpijske vize za Rio. Streljaštavo će, siguran sam, proširi listu, tu su još Milenko Sebić i Dimitrije Grgić kojima je za malo izmaklo finale na EŠ u Osijeku. Imamo dobre strelce, a nemamo uslove i u tom paradoksu živimo već decenijama. Bilo bi lepo kada bismo do Rija dobili strelište u Beogradu da se ne potucamo po svetu…
Na Prvenstvu Srbije MK oružjem završenom u Novom Sadu, Ivana Maksimović je osvojila srebro MK puškom 60 metaka ležeći i bronzu MK puškom trostav. Vazdušnom puškom bila je treća na Šampionatu Srbije. U celini, lepa sezona i još lepša najava važne 2014. kada počinje borba za Rio 2016.