Paskaljević: Zakon o filmu koče materijalni interesi

Paskaljević: Zakon o filmu koče materijalni interesi

 

Reditelj i scenarista Vladimir Paskaljević izjavio je Tanjugu, povodom kašnjenja Zakona o kinematografiji, da nažalost, postoje određeni interesi da taj zakon ne prođe u potpunosti. U Nacrtu zakona predviđeno je da se određeni, vrlo mali procenat novca od reklama koje se puštaju za vreme emitovanja domaćih filmova na televiziji izdvaja za filmski fond.

-Nekome ne odgovara da od te velike sume koja se sliva od reklama odvoji niti jedan posto za snimanje filmova, ukazao je on. Drugi razlog, prema njegovom mišljenju, jeste taj što nekim producentima ne odgovara da ne mogu da uzmu pare od države, a da ne plate ljude koji su sarađivali u proizvodnji filma. On je precizirao da u Nacrtu postoji stav da producent mora da izmiri saradnike, a ne da uzme pare i da kidne, kao što se desilo u nekoliko prethodnih projekata. Znamo da postoje mnogi producenti koji su posle filmova kupili džipove, stanove, pa i kuće, a ljudima nisu isplatili honorare, rekao je Paskaljević.

Kao najvažniju pozitivnu stavku u Nacrtu zakona istakao je deo o ulaganju stranaca.

-Da im se, kada snimaju svoje filmove u Srbiji, deo poreza vrati tako da oni budu stimulisani. Deo od tog poreza se vraća u fond za domaći film i time se rasterećuje budžet – kazao je on, dodajući da mu je prilično nejasna priča oponenata Zakona o kinematografiji o tome kako filmska delatnost opterećuje budžet za kulturu Srbije.

-Mislim da time gubimo, samim tim što gubimo strane investicije, mnogo više nego što bi se iz budžeta izdvojilo za film. To znači da ili neko nije umeo da sabere dva i dva ili to ne odgovara nekoj grupi koja stoji iza Gorice Mojović (poslanika u Narodnoj skupštini i člana Odbora za kulturu), koja je najglasnija u kritikama ovog zakona, rekao je Paskaljević.

On je dodao da neki misle da nam nije potreban Zakon o kinematografiji jer ga nema ni Amerika. Zaboravlja se da je to specifičan slučaj zato što oni imaju tržište od 300 miliona stanovnika i englesko govorno područje od oko 800 miliona ljudi. Svaki njihov prosečan film ima realnu šansu da povrati sav novac, smatra Paskaljević. Ističući da sve evropske zemlje imaju zakon o ovoj oblasti, on je naveo kvalitetan francuski zakon, kao i onaj u Rumuniji koji je doprineo procvatu filmske industrije u toj zemlji.

-Rumunska kinematografija, kao što je dobro poznato u filmskim krugovima, pre manje od deset godina praktično nije postojala, ali uspeli su da poreskim olakšicama privuku strane investitore i pre pet godina su napravili pravu eksploziju na međunarodnoj sceni. Pritom sada imaju apsolutno sve – domaće laboratorije, pogone za proizvodnju filmske trake, sve što treba da ima jedna zemlja da bi samostalno proizvodila film, a mi moramo da idemo kod njih da bismo razvili snimljenu traku, podsetio je on.

Paskaljević je dodao da u osporavanju našeg Zakona o kinematografiji, kako mu se čini, ima i dosta ličnih ratova, pa i političkih.

-Mislim da su to vrlo kratkovidi stavovi koji će nas dosta koštati na duže staze. Inače bismo imali odličnu šansu za razvoj. Filmske radnike imamo, kao što smo dokazali na snimanju Koriolana i mogli bismo da dovedemo još pet takvih ekipa, što znači još pet puta po pet miliona evra koji bi bili kompletno potrošeni u Srbiji, zaključio je Paskaljević.