VESLANJE

Iva Obradović: Dubl skul s Ivanom Filipović pun pogodak

 

Naše veslanje dugo je čekalo na nekog ko bi i u ženskoj seniorskoj konkurenciji bio pravi takmac na svetskoj sceni. Posle decenija iščekivanja 6. maja 1984. godine u Novom Sadu rođena je prva istinska zvezda ženskog srpskog veslanja. Sedamnaest godina kasnije Iva Obradović je prvi put sela u čamac i od tada pa sve do danas traje njena prelepa veslačka priča.

Iako je kćerka našeg poznatog veslača Dragana Obradovića koji je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka s velikim uspehom branio boje Jugoslavije Iva kaže da otac nije imao presudan uticaj da i ona uzme veslo u ruke.

– Do 17 godine sam se bavila folklorom, i do tada se nisam oprobala ni u jednom sportu. Tada se nešto prelomilo u meni. Sela sam u čamac i shvatila da je veslanje pravi sport za mene. Doduše, o ovom sportu sam sve najlepše godinama slušala od oca Dragana. Za razliku od većine ostale dece kojima su u detinjstvu čitane bajke ja sam od oca slušala razne dogodovštine sa njegovih raznih putovanja i nastupa na velikim takmičenjima. Bez obzira na to on nikada nije inicirao da krenem njegovim stopama. Relativno kasno sam odlucila da se okušam u veslanju, a čim sam zaveslala po prvi put ovaj sport me je pridobio  – priseća se svojih prvih veslačkih koraka Iva Obradović.

Da iver ne pada daleko od klade videlo se već 2004. kada je Iva, posle samo tri godine treniranja, došla do svoje prve medalje. U Poznanju osvojila je bronzu u skifu na Svetskoj regati za veslače do 23 godine, a samo godinu dana kasnije u istoj disciplini postala je svetska prvakinja na Planetranom šampionatu za seniore do 23 godine u Amsterdamu.

Ova zlatna medalja, kako kaže, joj je uz evropsko srebro u dubl skulu s Ivanom Filipović na Evropskom prvenstvu za seniore u Plovdivu prošle godine i plasman u finale skifa na Svetskom prvenstvu na Novom Zelandu 2010, najdraže dostignuće u dosadašnjoj karijeri. Naravno, ni šta ne može da poredi sa učešćem na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008, kada je ušla u istoriju našeg veslanja kao prva veslačica kojoj je pošlo za rukom da se domogne najveće sportske svetske smotre.

– Takmičiti se na Olimpijskim igrama je za mene bila velika cast. Iako sam u Pekingu osvojila tek 11. mesto u skifu, sama činjenica da sam bila deo ovog događaja je bila ze mene veliki podstrek da nastavim dalje. Ove godine sam sve podredila veslanju i nadam se da ću zaveslati i na Igrama u Londonu 2012. Odlučila sam i da pauziram godinu dana na koledžu Berkli gde mi je ostalo još nekoliko ispita do diplome iz antorpologije, ne bi li se što bolje spremila, prvo za olimpijske kvalifikacije u Švajcarskoj u maju, a potom i, čvrsto verujem, nastup u Londonu.

Iva je prošlu takmičarsku sezonu počela nastupom u skifu na Svetskom kupu u Licernu koji je završila na 11. mestu. Taj, kako ističe, podbačaj je na neki način ubrzao odluku da zavesla s Ivanom Filipović u dubl skulu, o čemu se razmišljalo već neko vreme.

 

– Zbog školskih obaveza u Americi, i na regatama u Rusiji i Americi kasno sam se priključila pripremama reprezentacije, tako da nikako nisam uspevala da podignem formu na nivo iz 2010, koja je bila moja najuspešnija godina. Na Svetskom kupu u Lucernu sam u skifu bila 11. i taj plasman sam doživela kao određeni neuspeh. Ipak, to se pokazalo kao dobra stvar jer je na neki način dodatno doprinela odluci stručnog štaba da Svetsko prvenstvo na Bledu nastupim u dubl skulu sa Ivanom Filipović. To je kombinacija o kojoj smo već neko vreme razmišljali. Ivana o ja smo i u Americi nekoliko puta trenirale u dvojcu i dubl skulu ne bi li videle kako to sve funkcioniše. Već tada smo uvidele da bismo mogle da budemo dobra kombinacija s obzirom na sličan zaveslaj i brzinu. Definitivna odluka da zajedno zaveslamo doneta je na pripremama za Bled, a na samom takmičenju smo i dokazale da smo s pravom verovale u sebe. Odveslale smo odličnu trku u kvalifikacijama i direktno se plasirale u polufinale. Ipak, u naredne dve trke nismo bile na nivou s prve i ostale smo dve mesta ispod crte za “vizu” za London. Definitivno, nedostajalo nam je iskustva i jakih takmičenja da bismo možda već na Bledu ispunile olimpijsku normu. Takođe, nakon analize shvatile smo šta nam nedostaje i na tome smo radile u pripremama za Evropsko prvenstvo u Plovdivu. Tu je stigla nagrada u vidu srebrne medalje. Bile smo na visini zadatka. U finalu smo iza sebe ostavile Čehinje, koje su veslale finale na Bledu. Bolje od nas su bile samo Ukrajinke, četvrte s Bleda, i to za svega dve sekunde. Upravo u Plovdivu smo i definitivno shvatile da smo pobednička kombinacija i to nam je ulilo dodatno samopouzdanje ali i pokazalo šta nam je činiti u narednom periodu. U finalu Plovdiva za zlato nam je nedostajala brzina u prvih 500 metara i to je ono na čemu ćemo raditi u pripremama za nastupajuću sezonu.

Pripreme su u punom jeku, a Iva ističe da sve ide u dobrom smeru.

– Trenutno veslamo u skifovima i zaista i Ivana i ja pokazujemo veliki napredak. Videćemo kako će sve izgledati kada sednemo u dubl skul ali ne treba sumnjati da ćemo biti maksimalno spremne za sve izazove koji nas očekuju. Mislim da ukoliko nastavimo ovim ritmom i ukoliko nas zaobiđu neke nepredviđene stvari bićemo vrlo blizu jednog od prva dva mesta na Olimpijskoj regati u Švajcarskoj koja donose “vizu” za London. Kako sada stvari stoje najveći konkurenti po mom mišljenju biće nam Amerikanke i Italijanke, koje su na Bledu nastupile u čevtercima, a koje su imale odlične rezultate u dubl skulu 2010. Naravno, tek u Švajcarskoj ćemo videti ko je došao s kojim snagama, jer nije isključeno da će se pojaviti neka nova posada koja će iznenaditi sve. U svakom slučaju sve što radimo sada podređeno je Igrama u Londonu, a trenutno i ne razmišljam o tome da možemo da ih propustimo – samouverena je Iva.

Ivi je ostala još godina da bi stekla fakultetsku diplomu u Americi gde studira na Berkliju. Nema ni najmanju dilemu šta nakon diplomiranja.

– Trenutno sam popuno fokusirana na veslanje i Igre u Londonu. Naravno, negde mi u glavi stoji i ta poslednja godina na Berkliju. Kada diplomiram gotovo sigurno ću se vratiti u Srbiju i potpuno ću se posvetiti veslanju, a o bavljenu antopologijom koju studiram o tom – potom – kaže na kraju Iva Obradović, najbolja sportiskinja Novog Sada u 2011. i najbolji sportista Vojvodine za prošlu godinu zajedno sa Ivanom Filipović.

 

Bez namere da umanji specifičnost ostalih sportova Iva Obradović za veslanje smatra da je jedan od najzahtevnijih sportova:

– Veslanje je sport kojem, zarad uspeha, moraš da se posvetiš u potpunosti. Iako takmičarska sezona traje samo tri meseca, veslači treniraju “punom parom” tokom cele godine, a pogotovo zimi kada se praktično najviše brusi forma. Da bi postigao dobar rezultat u veslanju neophodno je da upotrebiš sve svoje fizičke i psihičke resurse. Nikada nema opuštanja. I sama tehnika zaveslaja nije konstantna kategorija, lako se kvari a neretko se desi da jedan dan odveslaš idealno a da već narednog dana muku mučiš sa tehnikom. Sve u svemu, veslanje je jedan od najzahtevnijih sportova, u svakom smislu. Treninizi su spartanski a put do uspeha pakleno težak.

 

Zbog svih specifičnosti veslanja i posvećenosti koju mora da ima svaki takmičar Iva Obradović ceni i poštuje svaku veslačicu. Ipak, posebno je izdvojila dve veslačice.

– Od veslačica s kojima sam imala priliku da se takmičim posebno cenim olimpijsku pobednicu iz Pekinga Bugarku Rumijanu Nejkovu i Čehinju Mirku Knapkovu. To su, po mom mišljenju, dve najbolje skifistkinje na svetu.