„Papir“ i „Ikonostas“ su prve dve priče, „dva toka“ u „Romanu Delti“ Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.
Priča o jednom događaju u renesansnoj Italiji poslužila je Goranu Petroviću da raskošno ispripovedanu povest „Papir“ uobliči u dalekosežnu i duhovitu metaforu o smenama života i smrti, o tajnama pisanja i stvaranja uopšte.
A u fantastičnoj pripovesti „Ikonostas“ ikone će na svom putu doživeti mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi…
Više od 20 godina Goran Petrović je posvetio radu na književnom projektu koji je nazvao „Roman Delta“. U celosti prenosimo piščev autopoetički tekst koji će čitaocima približiti njegovo delo.
KAO VODA
Zapis uz „Roman Deltu“
Znalci tvrde da telo čoveka, u zavisnosti od njegovog uzrasta, čini između 55 i 75 procenata vode. Svet čini više od 70 posto vodenih površina ‒ upola je manja veličina kopna.
Koliki je pak udeo priča i pripovedanja u našim životima, još niko nije izračunao. Možda zato što ih smatramo manje važnim, onako kako ni vodu ne primećujemo u telu, kao što prednost dajemo kopnima i „suvim tvarima“. A taj udeo svakako nije mali, verovatno je mnogostruko veći od svega ostalog što nas čini ljudima.
Povezana vest: Predstavljamo vam novo izdanje "Kreativnog centra" - UČIMO DA MISLIMO 1 - zbirku za uvežbavanje školskog gradiva iz predmeta srpski jezik, matematika, svet oko nas i građansko vaspitanje. Mlađa deca spontano koriste misaone veštine. Ona uče da budu samostalna istražujući, proučavajući okolinu, koristeći logiku i rasuđivanje, isprobavajući nove stvari i razmišljajući kreativno. Tokom sazrevanja i ulaženja u obrazovni sistem, njihova prirodna radoznalost i sposobnost instinktivnog rešavanja problema ne angažuju se onoliko koliko bi to bilo moguće. Često čujemo kako u redovnoj nastavi nedostaje materijala koji bi pomogao učenicima da nauče i razviju kritičko mišljenje kao jedan od oblika mišljenja višeg reda. Misaone veštine koje spadaju u kategoriju mišljenja višeg reda nisu veštine poput pamćenja informacija ili računanja sa poznatim podacima, koji se često koriste u mnogim nastavnim predmetima. To su veštine koje prožimaju kompletan nastavni proces, kao i vannastavne aktivnosti, veštine koje služe da se ono što je naučeno primeni u novim situacijama. U radnoj svesci Učimo da mislimo 1, u izdanju Kreativnog centra, nalazi se mnoštvo raznolikih vežbanja kojima se dete podstiče da mišljenje višeg reda primenjuje u rešavanju jezičkih, matematičkih, logičkih i drugih zadataka u mnogim nastavnim oblastima, ali i u svakodnevnim životnim situacijama. Knjiga Učimo da mislimo 1 namenjena je učenicima prvog razreda osnovne škole i sadrži: preko 50 pojmova čija primena utiče na razvoj mišljenja višeg reda; 150 zadataka koji će pomoći učenicima da nauče kritički i kreativno da razmišljaju; aktivnosti usmerene na pojam koji je ključan za pokretanje misaonog procesa; aktivnosti za sticanje praktičnog iskustva i povezivanje misaonih veština s realnim životnim situacijama. Polazna tačka svakog vežbanja u knjizi jeste reč koja je ključna za pokretanje misaonog procesa, kao i njena definicija. U tekstu zadatka ova reč je istaknuta, kako bi učenici uočili kada i kako upotrebljavaju datu misaonu aktivnost. Aktivnosti koje se nalaze u knjizi Učimo da mislimo 1 nisu onakve kakve su učenici vežbali u školi. Ove aktivnosti će im pomoći da njihov mozak radi na potpuno nov način. Pitanja su često takva da nemaju samo jedan tačan odgovor. Zato autori ove knjige ohrabruju male čitaoce da odgovaraju onako kako oni misle da je ispravno i na početku zbirke im nude deset izuzetno korisnih saveta za rešavanje zadataka. „Iako su sve misaone veštine važne, učenici najviše prakse stiču u uvežbavanju pamćenja, prepoznavanja, poistovećivanja i razumevanja. Zato se u ovoj knjizi fokusiramo na misaone veštine koje su zahtevnije za usvajanje, kao što su analiziranje, predviđanje, stvaranje, sastavljanje, organizovanje, procenjivanje, kreiranje, kritičko mišljenje i rešavanje problema. Ljudi sa razvijenijom veštinom kritičkog mišljenja ostvaruju veća postignuća, bez obzira na predznanje o datoj temi. Oni uspešnije stiču nova znanja i umeju da pristupe rešavanju problema. Istrajniji su i znaju kako da na produktivan način iskoriste poteškoće s kojima se suočavaju kako bi pronašli rešenje.“, ističu autori zbirke Učimo da msilimo 1. Ovde možete prelistati izdanje:
I priča i pripovedanje, baš kao i voda, izviru, izbijaju, skupljaju se, brzaju, miruju, spajaju se i čine slivove, natapaju i potapaju, nose i pokušavaju da nas povuku na dno, gase žeđ i život pretvaraju u neizvesnu plovidbu… Priča i pripovedanje svuda dopiru. Međutim, za razliku od vode, čiji oblik određuju čaše, bokali, bačve, zdenci i korita, priča i pripovedanje određuju oblik nas samih. „Roman Delta“, njegove prve dve knjige, „Papir sa vodenim znakom“ i „Ikonostas sveg poznatog sveta“, mogao bi pripadati tom toku. Pod uslovom da nam životi već nisu takvi da književnost i „puštaju“ i „propuštaju“ na sve strane, dok mi oholo smatramo da je ona manje važna od, zapravo, ostatka stvari.
„Papir“ i „Ikonostas“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs, kao i na predstojećem Sajmu knjiga.
