Divlji život: Idilična slika povratka prirodi od 18. juna u odabranim bioskopima

Divlji život: Idilična slika povratka prirodi od 18. juna u odabranim bioskopima

Novi film proslavljenog francuskog reditelja Sedrika Kana „Divlji život“ dočarava život mladog para, koji podiže svoju decu u prirodi, bez zakona i uticaja masovne kulture. Onog trenutka kada se majka vrati u organizovano društvo, stvari se komplikuju. Razapeti između majke i oca nalaze se tri sina, koji moraju da odluče na čiju stranu da stanu. Na repertoar bioskopa „Divlji život“ stiže 18. juna.

Film je snimljen po istinitoj priči Ksavijera Fortina. „Divlji život“ pokušava da prikaže „rat“ – daleko od civilizacije, poput onog u Vijetnamu, koji se, u gerilskom stilu, uglavnom odigravao u grmlju – a sve iz perspektive dece.

Pako (Matju Kasovic) i Nora (Selin Salit) izgledali su kao idealan par, zaljubljeni u prirodu i nomadski način života, posvećeni tome da svoju decu odgajaju daleko od potrošačkog drušva. Nakon razvoda braka, Nora dobija starateljstvo nad njihovo dvoje dece i odvodi ih u grad. Razočaran njenom odlukom, Pako kidnapuje decu i uspešno se skriva sa njima punih 11 godina.

U početku, deca su suviše mlada da bi shvatila posledice takvog detinjstva i pridržavaju se rutine skrivanja od policije, doživljavajući celu situaciju poput igre. Vremenom, ova obmana uzima svoj danak, primoravajući ih da izmišljaju nove identitete i istoriju na svakoj stanici, da Pako ne bi bio uhapšen, a oni se vratili Nori.

Sam reditelj Sedrik Kan je odrastao u ruralnoj životnoj sredini, te iz sopstvenog iskustva pokušao da predstavi tu idiličnu sliku povratka prirodi: pevanje pored logorske vatre, pravljenje kozjeg sira i hvatanje pastrmke rukama.

U Francuskoj, oni koji su čuli priču uglavnom zauzimaju stranu majke, jer su se mediji fokusirali na njen nemir kad su dečaci nestali. Fokusirajući se na oca, preimenovanog u Paka Furnijera (jako ubedljiva uloga Matju Kasovica), Kan pokušava da objasni kidnapovanje.

Kada je reč o pitanjima roditeljstva, većina odluka je suviše kompleksna i lična da bi im se lako sudilo, a Kan i ko-scenaristkinja, Natali Najem, su mudro odlučili da ne podržavaju, niti osuđuju boemski način života ove porodice.