The Usual Suspects

Dvadeset godina kasnije Kajzer Sose i dalje „vlada“

U avgustu 1995. godine krimi drama „Dežurni krivci“ pojavila se u nekoliko američkih bioskopa i ubrzo je postigla dve izvanredne stvari – film je šokirao gledaoce svojim obrtom na kraju zbog kojeg su ponovo morali da razmotre sve što su gledali u prethodnih sat i 40 minuta. I svet je upoznao Kajzera Sosea.
Uprkos činjenici da je njegov pravi identitet otkriven tek u poslednjim sekundama filma. Kajzer Sose postao je jedan od najpoznatijih zlikovaca u filmskoj istoriji, referenca koja se pojavljuje u ostvarenjima od „Bafi, ubice vampira“, preko „Snajperiste“ do „Haosa u najavi“.
To, piše ČN, nije loša zaostavština dve decenije pošto je ovaj nezavisni film izašao i zaradio 21 milion dolara na američkim blagajnama.
Film „Dežurni krivci“, koji je režirao Rajan Singer koji je potom radio na franšizi „X Men“ je priča o grupi sitnih kriminalaca koje policija privodi na prepoznavanje.
Jedan od njih, Rodžer „Verbal“ Kin (Kevin Spejsi koji je dobio Oskara za ovu ulogu) je patetični šepavi prevarant sa iskrivljenom rukom. Dok ga ispituje agent federalne carine on u flešbekovima otkriva priču filma, naglašenu šaputanjima o zastrašujućem, gotovo mitskom gangsteru po imenu Kajzer Sose koji je toliko surov da je ubio sopstvenu porodicu kako bi porazio rivale.
Sose svoj identitet krije toliko pažljivo da čak i oni koji blisko sarađuju sa njim ne znaju kako izgleda. Na kraju filma, kada agent pušta Verbala da ode, otkriva da je ovaj izmislio čitavu priču koristeći imena i detalje koje je pokupio po kancelariji u kojoj ga je ispitivao.
U poslednjoj sceni, Verbal bez šepanja ulazi u automobil i trijumfalno pali cigaretu i otkriva se da je zapravo on Kajzer Sose.
Šta je to što ovaj lik čini interesantnim i danas, pita se CNN.
Najpre, tu je ime – Kajzer Sose za koje producenti nisu bili sigurni da će publika moći da ga izgovori pa su pokrenuli tizer kampanju „Ko je Kajzer Sose“ i „učili“ ljude da ga izgovore. Čcak i danas, ako se u Guglu ukuca „ko je k…“ među prvim stvarima koje iskoče je ime ovog lika.
Singer i scenarista Kristofer Mekvari vešto su smislili celu mitologiju oko Sosea, ne otkrivajući previše. Vidimo ga u flešbekovima kako ubija ljude, ali nikada ne vidimo njegovo lice. Do samog kraja.
Od objavljivanja „Dežurnih krivaca“, Kajser Sose je postao sinonim za poznatu figuru koje se svi boje ali koju niko zapravo ne zna. List Entertainment Weekly je 2010. Sosea stavio na 37. mesto liste najvećih junaka pop kulture u poslednjih 20 godina.
Lik je čak poslužio i kao inspiracija poslovnim ajkulama a Forbs je pre dve godine objavio kolumnu pod naslovom „Šta bi Kajzer Sose uradio“ koja podstiče poslovne ljude da „rade ono što drugi neće“.
Otrežnjujući klimaks „Dežurnih krivaca“ (koji su nagrađeni i Oskarom za najbolji scenario) podstakao je i druge da isprobaju taj recept od „Šestog čuka“ i „Sedam“ do „Igre“ i „Mementa“.
Dvadeset godina kasnije „Dežurni krivci“ su i dalje u vrhu liste filmova sa najboljim završecima.
Negativna posledica ovog i sličnih trilera iz 1990-ih je ta što je režiserima sada veoma teško da zaista šokiraju publiku.
„Posle 1990-ih, neočekivano je postalo očekivano“, naveo je Majkl Hauard u „Esquier“-u. „Postmilenijumski filmovi poput ‘Identiteta’ ili ‘Mementa’ su izvanredni ali su 1990. bile najbolja era za iščašena i neočekivana finala na velikom platnu. ‘Šesto čulo’ je ispunilo standard ‘Dežurnih krivaca’ ali on nikada više neće biti nadmašen“.

Povezana vest:  Zid uspomena, intimni digitalni esej Vlade Petrića u Muzeju Kinoteke, 1. decembra u 19:30