Šta donosi film „Agenti sudbine“

Šta donosi film „Agenti sudbine“

Da li držimo konce u svojim rukama, ili su nam životi vać odavno isplanirani? Da li mi kontrolišemo našu sudbinu, ili je ona vođena nevidljivim silama? Oskarovac Met Dejmon (serijal o agentu Džejsonu Bornu, Čovek zvani hrabrost) i Emili Blant (Đavo nosi Pradu, Vukodlak) igraju glavne uloge u romantičnom trileru Agenti sudbine.  Dejmon igra čoveka koji je zavirio u budućnost koja je isplanirana za njega i shvata da želi nešto sasvim drugo. Da bi to dobio, mora da osvoji jedinu ženu koju je ikada voleo (Blantova) i da se suprotstavi agentima Sudbine – misterioznoj grupi ljudi koja kontroliše njihove živote.

Harizmatični političar Dejvid Noris (Dejmon), koji je na korak od ulaska u Senat Sjedinjenih Američkih Država, upoznaje prelepu plesačicu modernog baleta, Eliz Selas (Blantova) – ženu kakvu dotad nije upoznao. Ali tek što je shvatio da se ludo zaljubljuje u nju, neko počinje da kuje zaveru kako bi ih razdvojio.

Dejvid shvata da mu je protivnik sama Sudbina, odnosno agenti Sudbine, koji će uraditi sve što je u njihovoj moći da spreče Dejvida i Eliz da provedu svoje živote zajedno. Suočen sa velikim teškoćama i opasnostima, moraće ili da je ostavi i nastavi putem koji mu je predodređen…ili, rizikujući sve, da se suprotstavi sudbini i bude sa Eliz.

Pored Dejmona i Blantove, glumačku ekipu ovog romantičnog trilera čine zvezde Entoni Meki (Katanac za bol, Pod budnim okom) koji igra Harija, saosećajnog agenta zaduženog za Dejvidov slučaj; Džon Sleteri (TV serija Momci sa Medisona, Iron Man 2) u ulozi Ričardsona, nervoznog i veoma ambicioznog Harijevog nadređenog; Majkl Keli (Zamena, Zora živih mrtvaca) kao Čarli Trejnor, menadžer Dejvidove izborne kampanje i njegov najbolji prijatelj; i Terens Stamp (Tražen, Operacija Valkira) kao Tomson, glavni agent koji je pozvan da jednom zauvek reši Norisov slučaj.

Agente sudbine je napisao i režirao Džordž Nolfi (scenarista filma Ponovo u igri, ko-scenarista Bornovog ultimatuma), a scenario je zasnovan na kratkoj priči  Filipa K. Dika (“Totalni opoziv”, “Suvišni izveštaj”, “Blade Runner”) “Adjustment Team” (“Tim Sudbine”).

O PRODUKCIJI – Igra Sudbine

Džordž Nolfi je radio na jednom drugom scenariju kada mu je Majkl Heket, dugogodišnji prijatelj i producent, pomenuo u telefonskom razgovoru kratku priču Filipa K. Dika “Adjustment team”. Iako još uvek nije obezbedio prava na priču, Heket je već imao poslovna iskustva sa Dikovom zaostavštinom i hteo je da kupi eksluzivna prava na mogući scenario i započne projekat. Nolfija je zaintrigirala ideja o “personifikovanoj Sudbini” koja pokušava da spreči čoveka da bude sa ženom koju voli. “Veoma brzo se zainteresovao,” priča Heket. “Čak je tražio da se već tog dana nađemo i još malo pričamo o tome.”

Iako je Dikovo delo u isto vreme proročansko i distopijsko, njegova neobična ideja – da je Sudbina u stvari grupa ljudi među nama – u kombinaciji sa ljubavnom pričom, je ono što je Nolfija privuklo kao originalni koncept za film koji zadire duboko u neka važna životna pitanja, na uzbudljiv i interesantan način.

Za vreme Nolfijeve saradnje sa Metom Dejmonom na filmu Ponovo u igri, on i Heket su radili na adaptaciji priče koja će postati film Agenti sudbine. Bili su sigurni da žele Dejmona u glavnoj ulozi, i Nolfi je počeo da piše ulogu protagoniste sa Dejmonom na umu. “Met je najbolji za ulogu običnog čoveka, i zbog toga je izuzetno verodostojan u ljubavnoj priči,” primećuje scenarista/režiser.

Dejmona je zainteresovala priča o čoveku koji slučajno otkriva ogroman, moćan i nevidljiv svet koji postoji na periferiji nešeg sveta. Rekao je autorima da je spreman da prihvati ulogu, ukoliko budući nacrti scenarija budu isto tako dobri.

Dejmon je bio impresioniran načinom na koji je Nolfi razradio Dikovo delo i prilagodio ga modernoj publici. “Džordž je bio veoma precizan u vezi svih detalja – od izgleda do tipa ljudi koje je želeo za glumce. Znao je unapred šta želi da uradi sa ovim delom,” hvali ga Dejmon.

Sudbinska iskušenja:glumačka ekipa

Izbor za glavnu žensku ulogu je bio mnogo manje očigledan od onoga za glavnog glumca. Nolfi je želeo da taj lik bude plesačica, kako bi pružila ravnotežu Dejvidovom organizovanom, političkom svetu. “Iz mnogo razloga, plesačica ima drugačiji život od političara, mnogo manje proračunat,” dodaje režiser/producent. “Možete tvrditi da je ples jedan od najčistijih izraza slobodne volje. Sa druge strane, možete reći da onaj koji prati rutinu ili koreografiju uopšte nema slobodnu volju. Ovaj lik je veoma složen i zbog toga mi je toliko drag.”

Pošto je Eliz u svetskom vrhu modernog baleta, bilo je neophodno za njen lik, kao i za radnju filma, da ona bude iskusni profesionalac. “Zamislio sam da ovu ulogu igra neko ko je bio profesionalni plesač ili glumica koja je godinama vežbala balet,” kaže Nolfi. Ali ispostavilo se da je pronalaženje glumice sa odgovarajućim iskustvom i dobrom povezanošću sa Dejmonom, bilo mnogo veći podvig nego što se to na početku očekivalo.

Na audicijama se pojavilo više stotina igračica iz celog sveta, a sam Nolfi je bio prisutan na mnogim od njih. “Snimili smo osam ili devet stotina žena, ali od onih koje su bile profesionalne plesačice, malo njih nam se svidelo,” seća se on. “Ali na kraju, rešio sam da vidim kako će se afirmisane glumice snaći u nekim scenama.”

Kada je poznata glumica Emili Blant pročitala scenario, znala je da ova uloga zahteva profesionalnu glumicu. “Pozvala sam svog agenta i rekla mu da je ovo nezgodna uloga i da bi trebalo da je daju glumici,” kaže Blantova. “Ako ta ljubav i veza ne funkcionišu, film neće valjati. Rekla sam to prilično smelo Džordžu, i on se složio.”

“Na jednom sastanku, Emili je potpuno poremetila moje planove vezane za izbor glumice,” priznaje Nolfi. “Došla je i pročitala scenu zajedno sa Metom. Snimili smo celu scenu, i jednostavno se videlo.” Pošto je dobila ulogu, Blantova je posvetila nekoliko meseci napornim plesnim treninzima. Znala je da će uloga Elize Selas biti veoma teška.