Kako izgleda budućnost u filmu „Preostalo vreme“

Kako izgleda budućnost u filmu „Preostalo vreme“

U budućnosti glavna valuta postalo je vreme, a podela na bogate i na siromašne je podela na one koji žive vekovima i one koji umiru mladi. Ovo je antiutopijski svet u kome se dešava radnja trilera „Preostalo vreme“, čija je premijera 26. oktobra u 20 časova u Domu sindikata.

Džastin Timberlejk igra Vila Salasa, momka iz geta siromašnih vremenom, koji svakoga dana trči na posao jer ne može sebi da priušti da izgubi nijednu sekundu. Jednoga dana probudiće se sa više vremena nego što je mogao da zamisli da će ikada imati. On prvi put odlazi u deo grada u kome žive bogati, koji nigde ne žure jer imaju vremena na pretek. Tamo Vil Salas sreće mladu bogatašicu (Amanda Sejfrid), koja će mu se pridružiti u pokušaju da promeni svet.

O filmu

U budućnosti, kada je vreme doslovce novac i starenje prestaje kada napunite 25 godina, jedini način da ostanete živi je da zaradite, ukradete ili nasledite još vremena. Vil Salas živi za svaki minut, sve dok mu iznenadna količina vremena ne otvori vrata sveta bogatih, u kom se udružuje sa bogatom naslednicom da bi uništili korumpirani sistem.

Scenario i režiju potpisuje Endrju Nikol, koji je između ostalog i scenarista filma „Trumanov šou“. Film su producirali Erik Njumen (Potomci), Mark Abraham (Potomci) i Endrju Nikol. Izvršni producenti su Endrju Z. Dejvis (Crveni zmaj), Kristel Lejblin (Potomci) i Ejmi Izrael (Jeste li za ples?). Talentovanu ekipu iza kamera čine i  kamerman Rodžer Dikins, koji je devet puta nominovan za Oskara (Čovek zvani hrabrost, Čitač), Aleks Mekdauel, scenograf nominovan za Bafta nagradu (Nadzirači, Čarli i fabrika čokolade) i kostimografkinja Kolin Atvud (Alisa u zemlji čuda, Memoari jedne gejše, Čikago) koja je tri puta nagrađena Oskarom.

Film „Preostalo vreme“ je sniman u Los Anđelesu i njegovoj okolini.

„Ko umre mlad i na vrhuncu snage, umro je na najbolji način.“ – Aleksandar Poup, Homerova Ilijada

„Vreme je novac.“ – Bendžamin Frenklin

Prelistajte časopis ili novine. Uključite televizor. Surfujte internetom ili idite do bioskopa. Činjenica da smo kulturološki opsednuti mladošću prožima se kroz medije na otvoren ili prikriven način. Milijarde dolara se godišnje troše na industriju zdravlja i lepote u pokušaju da pronađu način da spreče proces starenja dok su njihovi korisnici spremni da potroše ogromne količine novca, koje bi podmirile dugove neke manje države, zarad eliksira mladosti. Nauka je na ivici da pronađe rešenje za ovaj komplikovan proces, ali u međuvremenu, jedan čovek je pronašao način da održi ljude mladima zauvek… ako ništa, bar na papiru. Stvaralac futurističkih filmova, Endrju Nikol.

„’Preostalo vreme’  je akcioni triler“ ističe Nikol. „Mislim da, u tom smislu, ljudi mogu da uživaju u njemu. Oni žele da vide kaskadere, akciju, jurnjavu automobila i Amandu Sejfrid kako poteže pištolj, a ona to odlično radi. Isto mislim da će publika znati da ceni neke ideje i teme koje istražujemo zato što „Preostalo vreme“ zaista govori nešto o našoj želji da ostanemo mladi zauvek. Iako ne možemo da zaustavimo gen starenja, kao što smo učinili u filmu, mi ipak radimo dosta ekstremnih stvari da bismo ostali mladi.“ Nikol, koji je Novozelanđanin, usavršio je veštinu rediteljskog posla snimajući reklame u Londonu, iz kog je stigao u Holivud na velika vrata kao scenarista i režiser filma „Gataka“. Sledeće godine, napisao je scenario za „Trumanov šou“, koji mu je doneo nominaciju za Oskara za najbolji scenario napisan za film.

Vil Salas živi u najsiromašnijoj oblasti, odnosno vremenskoj zoni, i retko ima više od 24 sata vremena na svom satu i mora da radi svaki dan u fabrici da bi sebi priuštio još jedan dan.

Potraga za glumcima u filmu u kom svi prestaju da stare sa 25 deluje kao jednostavan posao, ali ustvari nije. Istina, likovi spolja izgledaju kao da imaju 25, ali oni su stariji u suštini… neki su u tridesetim, pedesetim, šezdesetim, neki imaju i preko 100 godina.

Džastin Timberlejk, koji je već dugo ljubitelj akcionih filmova, rado je prihvatio priliku da igra heroja zasnovanog na  realnosti. „Kada sam bio dete, omiljeni filmovi su mi bili „Umri muški“, „Begunac“, „Rambo“- kaže Timberlejk. „Ono što mi se najviše sviđalo u tim filmovima je činjenica da se radi o običnim ljudima koji su sticajem neobičnih okolnosti prinuđeni da čine neobične stvari.“ „Vil je odrastao bez igde ičega“, dodaje Timberlejk, „svakog dana ustaje i odlazi na posao da bi ostao živ. Ne želi to više da trpi i odlučuje da promeni način na koji stvari funkcionišu u ovom svetu.“ Timberlejk naglašava važnost lika Silvije koji tumači Amanda Sejfrid. „Postoje ljudi koji razmišljaju isto kao Vil. Na kraju dana on želi da uradi ono što je najispravnije. Mislim da Vil, uz Silvijinu pomoć, otkriva da postoje krupnije stvari za koje se treba boriti. U nekom trenutku podseća na Robina Huda, kada se njih dvoje spoje; kao bilo koji mladi ljudi koji se nađu u situaciji visokog rizika, zaljubljuju se jedno u drugo. Bilo je fantastično raditi sa Amandom. Mislim da smo zaista napravili nešto divno sa tim likovima.“

„Silvija strahuje za svoj život svakog dana“ -otkriva nam Amanda Sejfrid. „Ona želi avanturu. U ovakvom svetu toliko vremena provedete čuvajući svoj život, da zapravo nemate kad da ga živite. Svi imaju telohranitelje. Oni se hrane kvalitetno ali po malo, ne puše i ne piju; to je previše obično. Silvija nije stvorena za takav način života. Kada upozna Vila, ispunjava joj se želja.“

Džastin Timberlejk je osvojio brojne Gremi nagrade i okarakterisan je kao glumac koji se odlično snalazi i u komediji i u drami. Igrao je u brojnim filmovima a između ostalog pojavio se i u trećem delu animiranog filma Šrek u kom daje glas Artiju- mladom kralju Arturu. Pojavljuje se i u nezavisnom filmu „The open road“ kao i u filmu „Socijalna mreža“. Amanda Sejfrid je jedna od najtraženijih, mladih glumica današnjice. Igrala je u filmovima „Mamma mia“, „Letters to Julliet“, „Kloe“ i mnogim drugim.