„Služavke“ slučajni hit u filmskim i književnim krugovima

„Služavke“ slučajni hit u filmskim i književnim krugovima

 

U poplavi holivudskih blokbastera poput „Sumrak sage: Praskozorje“, „Uspona planete majmuna“ ili „Konana“ jedan film neočekivano je postigao veliki uspeh kako na blagajnama tako i kod kritike i izazvao spekulacije o eventualnim Oskarima.

Reč je o filmu „Služavke“ (The Help) Tejta Tejlora, rađenom po istoimenom romanu Ketrin Stoket.

Film, koji je u Srbiji premijerno prikazan na nedavno završenoj „Sinemaniji“, zaradio je oko 200 miliona dolara, gotovo mesec dana bio na vrhu liste najgledanijih i postao hit na blagajnama, naročito ako se ima na umu činjenica da je rađen sa „malim“ budžetom od 25 miliona dolara.

Film je priča o mladoj belkinji Skiter i njenom odnosu sa dve crne služavke na američkom Jugu u vreme buđenja građanskih pokreta u SAD početkom 1960-ih.

Skiter odlučuje da napiše knjigu sa tačke gledišta služavki kojom će razotkriti rasizam sa kojim su suočene dok rade za bele porodice. Kritika je pozdravila film kao zabavan i dirljiv, a naročito glumačku ekipu koja nosi ceo film i koja je i osvojila nekoliko zajedničkih nagrada.

Takođe, glumica Džesika Častejn osvojila je nekoliko nagrada za ovaj film, uključujući nagrade Holivudskog filmskog festivala, Njujorškog udruženja kritičara, kao i Oktavija Spenser koja je osvojila nagradu Palm Springs festivala, Vašingtonskog udruženja kritičara.

Popularnost filma izazvala je i pomamu za romanom koji je objavljen 2009. i od tada je više od 100 nedelja bio na vrhu „Njujork tajmsove“ liste bestselera.

Osluškujući svetske trendove, izdavačka kuća „Čarobna knjiga“ iz Beograda objavila je još pre dve godine ovaj roman sa skromnim uspehom.

Autorka romana rođena je i odrasla u Džeksonu, Misisipi, gde se i odvija radnja njenog romana. Diplomirala je engleski jezik i kreativno pisanje i neko vreme se bavila novinskim izdavaštvom i marketingom pre nego što je napisala svoj prvi roman „Služavke“ koji se bavi odnosom belih gazdarica i njihovih sluškinja na američkom Jugu.

Inspiraciju za roman, koji je pisala pet godina, našla je u bakinoj crnoj služavki Demitri koja ju je hranila i čuvala ali i u razgovorima sa crkinjama i belkinjama.

-Bilo je tu divnih priča, a ono što je zanimljivo jeste činjenica da su crnkinje koje sam intervjuisala uglavnom bile veoma ponosne na svoj rad i najčešće su se hvalile svojom “belom decom“ koja su u životu prosperirala i sa kojom su i pod stare dane ostale u kontaktu – rekla je jednom prilikom autorka.

I dok se pojedina udruženja afroamerikanaca u SAD žale na dvodimenzionalni i stereotipan pristup u portretisanju crnaca, publika je sa oduševljenjem prihvatila i roman koji je prodat u više od pet miliona primeraka i film koji je već nedeljama na listi najtraženijih blu rej i dvd izdanja u SAD.