Sparksovo „Utočište“ – i film i knjiga stigli u Srbiju

Sparksovo „Utočište“ – i film i knjiga stigli u Srbiju

Ljubiteljke melodrama Nikolasa Sparksa, najprodavanijeg autora „Njujork tajmsa“, ovih dana mogu da uživaju u dvostrukoj poslastici – filmu „Utočište“ sa zgodnim Džošom Duamelom u glavnoj ulozi i istoimenom romanu koji je upravo izašao u izdanju „Lagune“.
Novi Sparksov roman prati već oprobanu formulu – zgodni protagonisti, idilično priobalje Severne Karoline, mračna tajna iz prošlosti ili problematični porodični odnosi – zahvaljujući kojoj je postao miljenik kako čitalačke publike tako i Holivuda budući da je veliki broj njegovih romana ekranizovan od „Beležnice“ i „Poruke u boci“ do „Poslednje pesme“, „Dragi Džon“ i sada „Utočišta“.
Kada se u gradiću Sautportu pojavi tajanstvena Kejti, njen iznenadni dolazak pobuđuje pitanja o njenoj prošlosti. Kejti, koja se bori sa mračnom tajnom koja je progoni, izbegava stvaranje ličnih veza ali je niz događaja uvlači u odnos sa Aleksom, udovcem, vlasnikom prodavnice, čovekom dobrog srca i ocem dvoje dece i Džo, prostodužnom susetkom koja živi sama.
Ubrzo, Kejti mora da bira između života koji pruža privremenu sigurnost i onog koji uz opasnost donosi i nagradu…
U čemu je tajna Sparksovog uspeha? Pre svega u tome što zna za koga piše i, kako je sam priznao, ima gotovo naučni metod smišljanja zapleta.
„Prva odluka koju donesem je godište likova jer su moji čitaoci različitih godina“, rekao je on u intervjuu jednom porodičnom blogu.
Ako sam prethodno pisao o tinejdžerima, moj sledeći roman imaće starije likove. Naravno, osim centralnih likova tu su i sporedne priče o vezama drugih junaka. Na primer, „Poslednja pesma“ je bila ljubavna priča između dvoje mladih ali i priča o odnosu oca i ćerke, rekao je on.
Svi njegovi romani, uz ljubavnu priču moraju da imaju još nešto. U slučaju „Utočišta“ to je opasnost. Razlog? Dugo nije pisao o ljubavi i opasnosti, kaže.
Potom se odlučuje šta će razdvajati dva lika koja se očigledno vole i žele da budu zajedno.
Konflikt je neophodan jer bez njega nema priče a „negativac“ u novom romanu je Kejtin muž, policajac koji je bije i ima problema sa akoholom. U strahu od njega ona beži, a istovremeno je u grču da će je naći i zbog toga odbija da se veže za Aleksa, objasnio je Sparks.
Sparksova formula očigledno je veoma uspešna, makar kod publike koja ga hvali kao američkog hroničara ljudskog srca koji u novom romanu istražuje posledice ljubavi koja se preobrazila u zlo i donosi napetu priču o ženi koja mora da nauči da ponovo veruje kako bi ponovo volela.