svetski rat z-1

AP: Zanimljiva geopolitika „Svetskog rata Z“

Film Breda Pita „Svetski rat Z“ zamišlja svet preplavljen zombi pandemijom koji se kreće ka neočekivanoj novoj strukturi moći. Dve od nekoliko zemalja koje uspevaju da odole zombijima su Izrael, koji i Izraelce i Palestince štiti zidom i Severna Koreja koja je svim građanima povadila zube kako bi sprečila širenje zaraze ugrizom.
Ova neobična geopolitička slika ostavila je zbunjenim neke bioskopsle posetioce. Da li je zid ujedinjenja Jevreja i muslimana u Jerusalimu ironični komentar barikada na Zapadnoj obali. Ili je zid pozitivna sila na Bliskom istoku?
Vremena da se bave takvim pitanjima u „Svetskom ratu Z“ nema jer napadi zombija idu jedni za drugim, a svaka ideja političkog filozofiranja ugušena je stampedom živih mrtvaca koji su zainteresovani za politiku koliko i običan gledalac letnjih blokbastera.
Ali, piše AP, neki se ipak pitaju šta tačno „Svetski rat Z“ govori o Izraelu?
„Da li će strani gledaoci zaključiti da tvorci filma smatraju da su Kim Džon-un i Benjamin Netanjahu najmudriji lideri na svetu, s tim da je Kim pametniji jer ne pati od humanitarnih sentimenata“, napisao je Hendrik Hercberg u „Njujorkeru“.
-Severnokoreanci i dalje imaju nekoliko zuba u glavi, ali je Izrael podigao zid. Da li će strani gledaoci shvatiti da je poruka filma da je jedini problem sa zidom taj što nije dovoljno čvrst? – dodao je on.
Stiven Zeitik iz „Los Anđeles tajmsa“ piše: „U kontekstu izraelsko-palestinskog konflikta, zid je bremenit simbol. Ali je ovde pretvoren u instrument…mira?“
Sve nelogičnosti i nejasnoće rezultat su mučnog, više puta ispisanog/dopisanog/napisanog puta filma do bioskopa. „Svetski rat Z“ prikazan je prošlog vikenda u SAD i zahvaljujući neočekivano visokoj zaradi od 66,4 miliona dolara, producenti sada najavljuju i nastavak.
Film je delimično zasnovan na romanu Maksa Bruksa iz 2006. – „World War Z: An Oral History of the Zombie War“ (Svetski rat Z: Oralna istorija zombi ratova). Roman je pak zasnovan na knjigi Studsa Terkela nagrađenoj Pulicerom: „The Good War: An Oral History of World War II“(Dobar rat: Oralna istorija Drugog svetskog rata) i predstavlja kolekciju beleški iz celog sveta nekoliko godina posle epidemije zombija.
Pitova produkcijska kuća „Plan B“ žestoko se borila protiv Leonarda Di Kaprija za prava i dobila ih za milion dolara. Iako je Pita priči privuklo provokativno hipoteziranje o tome kako se različite nacije bore sa svetskom epidemijom, za film je bila potrebna linearna naracija.
Posle mnogo verzija i mnogo godina, veći deo knjige je razvodnjen te film, čiji je kraj ponovo snimljen, ima samo poneku dodirnu tačku sa romanom. I dok se knjiga bavi geopolitičkom alegorijom iz različitih perspektiva, film je ograničen na viđenje inspektora UN (Pit) koji pokušava da razume katastrofu koja se dešava.
-Postao je previše zgusnut – rekao je Pit u intervjuu prošle sedmice.
-Bili smo previše opterećeni. Proveli smo nekoliko godina radeći na ovom projektu i nismo mogli da ga pretočimo u film. Morali smo da koristimo film kao trojanskog konja za neke od tih stvari ali ovakve stvari moraju da budu zabavne.
U knjizi, nezaraženi Jevreji i Palestinci nalaze se u karantinu iza ogromnog zida u Jerusalimu. Njih ne brinu toliko zombiji koliko građanski rat koji izbija kada se pobuni izraelska ultradesnica. U filmu, scena u Jerusalimu (snimana na Malti) je najveća scena a zombiji puze po zidu poput mrava.
Korišćenje tako osetljivog simbola biće, smatra američka agencija, vruća tema kada film počne bioskopski život u Izraelu 11. jula.
Bruks, koji je sin Mela Bruksa i En Benkroft, odbio je da komentariše knjigu, a ranije se distancirao i od filma i svom izdavaču zabranio da objavi reprint knjige sa Pitovim likom.
Nastavak filma mogao bi da producentima da šansu da se dublje pozabave idejama iz knjige.
Zanimljivo je i da su producenti, svesno, u filmu izmestili neka dešavanja iz jedne u drugu zemlju. U knjigi, epidemija počinje u Kini dok se u filmu maglovito pominju drugi delovi Azije. Vernost knjizi bi u ovom slučaju gotovo sasvim sigurno zatvorila ogromno kinesko tržište.
Čak i dok zombiji bezglavo trče, finansijski interesi su pažljivo zaštićeni, konstatuje AP.

Povezana vest:  Južnoamerikanci ljuti na Ketrin Bigelou