Dve besplatne predstave sledeće nedelje u DOB-u: Petar Pan i Mokranjac u nas, sada i zauvek

Dve besplatne predstave sledeće nedelje u DOB-u: Petar Pan i Mokranjac u nas, sada i zauvek

Predstava: Petar Pan

Ponedeljak, 22. decembar 2014. u 19:00

DOB//Amerikana

Organizacija: Dramski studio IX gimnazije „Mihailo Petrović Alas“, Američki kutak i Dom omladine Beograda

Ulaz je slobodan, besplatne ulaznice mogu se preuzeti u Američkom kutku na 1. spratu Doma omladine Beograda!

Predstava „Petar Pan“ predviđena je za decu školskog uzrasta. Uz pesmu, ples i igru Dramski studio Devete gimnazije povešće nas sve na put u zemlju Nedođiju, gde se uz vilinski prah Zvončice i njenih prijatelja vraćamo u svet detinjstva. Petar Pan izmišljeni je lik škotskog književnika Dž.M.Barija, nestašni dečak koji može da leti i koji nikada neće odrasti, a svoje beskonačno detinjstvo provodi na ostrvu Nedođija kao vođa družine Izgubljenih dečaka.

Predstava: Mokranjac u nas, sada i zauvek

Sreda, 24. decembar 2014. u 19:00

DOB//Amerikana

Predstava studenata muzičkog odseka FILUM-a. ULAZ JE SLOBODAN!

Kragujevac je rodno mesto srpskog univerziteta. Godinu dana nakon osnivanja Liceja (1838), u Srbiju je prešao i u Kragujevac stigao jedan od najvećih nosilaca kulture toga vremena, školovani inženjer Atanasije Nikolić (1803–1882), profesor matematike, zemljemerja i načertanija.

Odmah, na početku školske 1839/1840. godine, ovaj vredni i preduzimljivi profesor, postaje prvi rektor Liceja i pokazuje izvanrednu aktivnost u svim pravcima javnog života, kako bi se ubrzalo „obšte izobraženije Serbije“  – izradio je pečat Liceja, uveo školsko zvono, osnovao prvu školu fehtovanja (mačevanja), organizovao prvu proslavu Svetog Save kao školske slave, obnovio Knjažesko-srbski teatar. Svečano, jednim govorom o značaju slikarstva, 20. novembra 1839, otvorio je, pri Liceju,  Školu načertanija (crtanja), prvu te vrste u Srbiji.

Kako je crtanje u kragujevačkom Liceju i Gimnaziji počelo da se predaje godinu dana pre njenog osnivanja, škola je za početak, pored samo jedne zasebne sobe u zgradi Liceja, ukrašene slikama, imala i gipsane modele za crtanje.

Istovremeno, upućujući predlog Popečiteljstvu prosveštenija (14. decembar 1839) da se otvori škola muzikalna sa dva odseka: za instrumentalnu i vokalnu muziku i ističući da se naš narod ne odlikuje samo junaštvom, već i „svoim pojetičeskim duhom i pjesnoslovnim jezikom“, Nikolić je, svakako, imao u vidu da je osnivanjem prvog orkestra, „Knjažesko-srbske bande“, na čelu sa Josifom Šlezingerom (1831), u Kragujevcu označen početak muzičkog života u Kneževini Srbiji. Stoga je, možda, s pravom izvođenje njegovog komada „Ženidba cara Dušana“ (7. novembar 1840), u kome je muzika imala tako značajnu ulogu („orkestar je sačinjavala banda knjažeska pod upravlenijem svoga kapelanmajstora Josifa Šlezingera, koji je i sve pesme igre ove na note stavio“), nazvano „prvom srpskom operom“.

Tako može da počne priča o kamenu temeljcu koji Grad Kragujevac (2009) polaže za zgradu Filološko-umetničkog fakulteta (FILUM-a), najmlađeg člana porodice fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Jer je FILUM = filologija + primenjena umetnost + muzička umetnost.