Mjuzikl „LOŠA KOPIJA ŽIVOTA“ sa Skaj Viklerovim kompozicijama na BRAAAMS festivalu u DOB-u

Mjuzikl „LOŠA KOPIJA ŽIVOTA“ sa Skaj Viklerovim kompozicijama na BRAAAMS festivalu u DOB-u

U okviru Beogradske revije atipičnih autohtonih alternativnih malih scena, BRAAAMS festivala, koji se u organizaciji Doma omladine Beograda održava 22. i 23. novembra, publika će imati priliku da u ponedeljak, 23. novembra od 18 časova, pogleda predstavu „Loša kopija života“, po tekstu Milene Depolo. Reč je o multimedijalnom performansu – prvom rep mjuziklu na našim prostorima, koji je režirao Boško Đorđević, a za koji je muziku komponovao Skaj Vikler. Ulaznice za ovu i druge predstave u okviru BRAAAMS-a mogu se preuzeti od 20. do 23. novemba u Glavnom holu Doma omladine Beograda, od 17:00 – 21:00! Obavezno je imati ulaznicu, a na izlazu se ostavlja novac u kutije predviđene za to, od 5 do 500 dinara, koliko ko smatra da predstava zaslužuje.
Dom omladine Beograda, sala Amerikana – ponedeljak, 23. novembar, 18:00
Predstava „Loša kopija života“

Tekst: Milena Depolo
Režija: Boško Đorđević
Igraju: Marko Vasiljević, Mia Radovanović, Danilo Milanović, Dejan Šarković, Dimitrije Aranđelović, Tanja Pjevac, Ervin Hadžimurtezić, Jelena Galović, Jana Milosavljević, Tanja Pjevac, Milorad Kapor
Plesači: Bogdan Dimitrijević, Ivana Buzanski, Jovana Čerović, Jovana Pajović, Minja Kefer, Nikola Davidović, Teodora Stošić
Muzika: Sky Wikluh
Scenografija: Zoran Čalija
Kostim: Adrijana Simović
Koregrafija: Svetozar Krstić, Nebojša Gromilić, Neda Popović
Produkcija: KC Novi Sad
Izvršna produkcija: Digital&entertainment festivals

Ovaj multimedijalni performans koji uvlači publiku u neverovatnu fuziju muzike, plesa, pokreta i slika stavlja repera iz Novog Sada Mc Garija u obor sumorne svakodnevice, u kome pokušava da se probije u svetu hip-hopa i održi vezu sa devojkom koja odlazi u Beč. Svakodnevnica nekad nije toliko sumorna dok joj se ne pogleda u oči – kada u borbi sa olako usvojenim sistemom vrednosti pognemo glavu u znak predaje, na scenu stupa mlada generacija koja je spremna da ide „glavom kroz zid“ samo da bi promenila današnjicu koju sa gorčinom naziva loša kopija života. Prvi rep mjuzikl na našim prostorima govori upravo o njima, generaciji koja u sebi nosi bunt i novu energiju nošenu snažnim bitovima rep muzike, energiju svojstvenu onima koji ne pristaju na kompromise već od života traže ono što zaslužuju. Emocije izražavaju kroz brutalno iskrenu i agresivnu hip-hop muziku koja služi za iskazivanje mišljenja i izbacivanje potisnutog besa. Muzika je prikazana u predstavi u vidu pravih hip-hop nastupa, tako da publika ima utisak da se nalazi na rep koncertu. Iako je priča smeštena u lokalne okvire, mogla bi da se odnosi na bilo koje mlade ljude u bilo kom delu Evrope. Traženje sebe, nemaština, neizvesnost su svakodnevica odrastanja svakog tinejdžera danas.Posebno snažan ton ovom mjuziklu dale su kompozicije iza kojih stoji Skajl Vikler, koje su zaokružile ovaj nesvakidašnji način transformacije klasičnog mjuzikla u nešto sasvim novo.

FESTIVAL BRAAAMS
Pojavom medija koji u komunikaciji koriste fabrikovane dokumentarne postupke, teatar, čija je priroda odnos in vivo, ovde i sada – teško da ima nešto novo da ponudi. Rijaliti programi, vlogovi i druge vrste ličnih ispovesti preko društvenih mreža i novih medija, pored pet minuta slave, sa današnjim generacijama rađaju novi duh vremena. U eri elektronske komunikacije, muzika je, zahvaljujući živim nastupima, ostala jedna od retkih autentičnih/autohtonih umetnosti. Odnos sa posmatračem je jedinstven, bez obzira na prateće elemente zastrašujući mastodonske industrije zabave. U spoju sa pozorištem, i muzika i pozorište dobijaju onaj model, značenje i značaj koji je ono imalo na samom svom nastanku.
Većina nas rođenih u prethodnom veku ima predstavu o Domu omladine Beograda kao o važnom mestu za kako domaću, tako i stranu muzičku scenu. Ovogodišnji festival Braaams u Domu omladine Beograda upravo spaja te dve, odavno, razdvojene umetnosti. Predstave sa muzikom, predstave o muzici, zvuk kao sredstvo estetske i poetičke vrednosti postaviće još jedno provizorno pitanje: koliko cenite kulturu? U vilajetu u kome je istovremeno prisutna transparentna licitacija prostote i varvarska estradizacija afirmisanja kulture, slabo ko da može da ima ideju o ceni i vrednosti. Festival Braaams nudi šansu za uspostavljanje odnosa cene i vrednosti – ulaz na sve predstave je besplatan, na izlazu se plaća između 5 i 500 dinara, koliko ko proceni da predstava vredi.