mi-ostali-samo-zivimo-ovde_korica-1U izdanju „Kreativnog centra“ objavljen je omladinski roman „Mi ostali samo živimo ovde“ Patrika Nesa (1971) koji se bavi pisanjem romana u žanru naučne fantastike.

U slučaju ovog novog romana, autor se poigrao žanrovima i tim potezom očarao je istovremeno i ljubitelje fantastične književnosti i one koji to nisu.

Roman „Mi ostali samo živimo ovde“ duhovit je, zabavan i vuče čitaoca da ga pročita u jednom dahu, a pošto je reč o vrhunskom piscu, za razliku od mnogih drugih popularnih dela fantastične književnosti, navodi čitaoce da posle čitanja ozbiljno razmislite o važnim životnim temama, ali i o prirodi samog žanra fantastike.

Povezana vest:  Roman „Split”u Makedoniji

Nes, rođen u Virdžiniji (SAD) stalno se nastanio u Velikoj Britaniji gde, pored pisanja knjiga i scenarija, predaje kreativno pisanje na Univerzitetu Oksford i radi kao književni kritičar za engleski list „Gardijan“.
Osvojio sva velika priznanja u oblasti književnosti za decu, a posebno je zanimljivo to što je Nagradu Karnegi, najznačajniju nagradu za dečje knjige u Velikoj Britaniji, osvojio čak dva puta zaredom.

Junak njegove nove knjige je sedamnaestogodišnji Majki, anksiozni tinejdžer koji posmatra i komentariše svet na duhovit, oštar i uvrnut način. Živi u nimalo jednostavnoj porodici i brine o svemu o čemu tinejdžeri obično brinu: o ljubavi, komplikovanim odnosima s prijateljima, seksu, roditeljima, o tome kako ga vršnjaci prihvataju, ali i o onome što nije baš svakodnevna briga – da li će škola u koju ide biti tu bar dok on ne maturira i dok ne prođe maturska proslava ili će nestati u strašnom haosu, kao što se to već mnogo puta dotad dešavalo.

Povezana vest:  Nova atrakcija u muzeju voštanih figura u Beču

Naime, dok pratimo svakodnevne Majkijeve dileme i postepeno ulazimo u njegov komplikovani svet, saznajemo da oko njega postoji paralelni svet nepoznatih sila, plave svetlosti, bogova, kao i takozvane indi dece, onih koji su upleteni u mračne i razorne događaje čija priroda Majkiju sasvim izmiče.

Upravo je to glavna čar Nesovog romana – žanr fantastike okrenuo je naopačke, pa u centru zbivanja nisu izabrani junaci koji se bore sa silama mraka i spasavaju svet, već marginalci, oni koji pokušavaju da usred svega što se dešava žive svojim normalnim životom i koji tu borbu samo posmatraju, bivajući tek ponekad okrznuti njome.
Čitalac je pritom privilegovan, jer iz uvodnih tekstova poglavlja – u kojima se na ironičan način opisuju dešavanja u svetu mračnih sila uz korišćenje svih klišea ovog žanra – saznaje o tim zbivanjima više od glavnog junaka.

Povezana vest:  Novi roman Vladimira Arsenijevića u izdanju Lagune