Promovisane dve knjige Džona Barta

Promovisane dve knjige Džona Barta

 

U galeriji Artget Kulturnog centra Beograda danas je održana promocija knjiga Džona Barta „Opera na vodi“ i „Novogradnja“ koje je objavila zrenjaninska „Agora“ u razmaku od godinu dana, a obe je preveo Igor Cvijanović.

Glavni urednik „Agore“ Nenad Šaponja predstavio je Barta (81) kao živog klasika američke književnosti koji se kod nas pojavio pre nekoliko decenija preko priča i teorijskih razmatranja o literaturi, ali nije imao širu recepciju kod čitalaca i ovo su prve dve Bartove knjige od 16 koje su do sada ugledale svetlost dana.

On je napomenuo da je i Bart svojom prozom i poetičkim stavovima uticao na srpsku postmodernu krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka, što se može prepoznati u ranim delima Svetislava Basare, a i Milorad Pavić je bio upoznat sa njegovim razmišljanjima o postmoderni.

Igrom slučaja „Agora “ se opredelila da objavi prvi roman ovog autora „Opera na vodi“(1957) i najnoviju knjigu u formi pripovedačkog venca „Novogradnja“ (2008).

„Tokom pola veka između ovih knjiga Bartova proza zadržava idejnu i tematsku vitalnost, ali, ništa manje, društveno-kritički angažman“, ocenio je Šaponja.

Šaponja je jednom rečenicom opisao ove dve knjige kao “ lake knjige o teškim pitanjima“ i istakao da se lako čitaju, pošto se autor ne ustručava da neguje priču u najboljoj tradiciji američkih realističkih romana.

Književni kritičar Alen Bešić, koji je obe knjige potpisao kao urednik, kao argument da je Bart univerzalno priznat i cenjen naveo je podatak da je “ Opera na vodi“ pre kratkog vremena prevedena na farsi i objavljena u Iranu nezavisno od odnosa Iranaca prema svemu što dolazi sa Zapada, a posebno i SAD.

On je postavio retoričko pitanje: kojim bi pravcem pošla srpska književnost da je Bart bio više prevođen i prisutniji u našoj sredini, ako su neke retke priče tako duboko impresionirale najbolje domaće pisce.

Upoređujući Barta sa Džonom Apdajkom, Bešić je konstatovao da su se obojica bavila ispitivanjem prirode fikcije.

„Uprkos činjenici da se Bartova poetika razlikovala od Nabokovljeve, koji mu je bio u mladosti uzor, obojica su tražili načine da žanrove koje odaberu razgrade i da se poigravaju sa njima“, zapazio je Bešić.

On je skrenuo pažnju na Bartovu raskošnu, istančanu rečenicu, veoma retku pojavu u anglosaksonskoj literaturi i veštinu sa kojom ju je preveo Cvijanović.