Glavni grad Austrije će i 2024. godine opravdati titulu međunarodne umetničke metropole. Dve trećine gostiju dolazi u Beč zbog obimne umetničke i kulturne ponude. Gradski muzeji najavili su brojne izložbe, od Rembranta do Klimta i Šagala.

Rembrant – Hoogstraten. Boja i iluzija

8.10.2024. – 12.1.2025.

Muzej istorije umetnosti (KHM) prvi put u svojoj 133-godišnjoj istoriji posvećuje veliku izložbu holandskom slikaru Rembrantu van Rajnu (1606-1669). Kroz 50 slika i crteža, posetioce očekuje fascinantan dijalog između dela Rembranta i Samuela van Hoogstratena (1627-1678), jednog od njegovih talentovanijih učenika koji je postigao veliki uspeh na bečkom dvoru.Centralne teme izložbe su uticaj boje i iluzionističke tehnike. (www.khm.at)

Amoako Boafo. Prava ljubav

25.10.2024. – 28.2.2025.

Muzej Belvedere će 2024. godine prikazati prvu institucionalnu izložbu o umetničkom stvaralaštvu Amoakoa Boafoa (*1984) u Evropi. U Donjem Belvedereu dela Boafoa stupaju u dijalog sa delima Gustava Klimta, Egona Šilea i drugih. Popularni slikar poreklom iz Gane studirao je na Akademiji lepih umetnosti u Beču. (www.belvedere.at)

Roj Lihtenštajn. Stogodišnja izložba

8.3. – 14.7.2024.

Povodom stote godišnjice rođenja Roja Lihtenštajna (1923-1997), Albertina priređuje obimnu izložbu sa delima iz celog sveta kako bi odala počast majstoru pop-arta. Izložba predstavlja ključne etape njegovog raznovrsnog opusa, od ranih 1960-ih do kasnijih radova. Estetika Lihtenštajnovih stripova i cinična imitacija mašinskih i industrijskih tehnika štampe su u fokusu izložbe. (www.albertina.at)

Šagal

28.9.2024. – 9.2.2025.

Velika jesenja izložba u Albertini posvećena je značajnom majstoru ruskog avangardnog slikarstva, Marku Šagalu (1887-1985). Fokus izložbe, sa oko 90 radova, je na njegovim poslednjim godinama, kada je obrađivao period Drugog svetskog rata i strahote holokausta. (www.albertina.at)

Lepota raznolikosti

17.2. – 18.8.2024.

Ova specijalna izložba u muzeju „Albertina Modern“ stavlja težište na proširenje zbirke u poslednje dve decenije. Albertina je gotovo 300 godina kupovala, prikupljala i izlagala dela belih muškaraca. 21. vek je uništio taj kanon. Izložba se bavi raznolikošću našeg vremena, kao i raznovrsnošću identiteta i umetničkih formi, materijala i polova. S radovima Žan-Mišel Baskiata, Aleksandra Diopa, Valie Export, Eve Beresin i mnogih drugih. (www.albertina.at/albertina-modern)

Povezana vest:  Otvoren deseti jubilarni Kondenz festival

Pol Gogen

3.10.2024. – 19.1.2025.

Bank Austria Kunstforum Wien predstavlja prvu retrospektivu posvećenu Polu Gogenu (1848-1903) u Austriji od 1960-ih godina. Francuski postimpresionista bio je jedan od najvažnijih i najuticajnijih obnovitelja umetnosti oko 1900. godine. Oko 80 eksponata potvrđuje Gogenovu težnju ka novom izrazu u slikarstvu, grafici i skulpturi, napuštajući akademske tradicije, pripremajući teren za nadolazeću modernu. (www.kunstforumwien.at)

Fišer fon Erlah. Projekat istorijske arhitekture

1.2. – 28.4.2024.

Prva specijalna izložba u novootvorenom Istorijskom muzeju Beča posvećena je Johanu Bernardu Fišeru fon Erlahu (1656-1723). Skoro 70 godina nakon poslednje velike izložbe, delo velikog baroknog arhitekte, koji je projektovao Karlovu crkvu, ponovo se razmatra i stavlja u savremeni kontekst. Devet poglavlja obuhvataju Fišerov početak u Rimu do kasnijih glavnih dela u Beču, uključujući do sada neizlagane objekte. (www.wienmuseum.at)

Secesija. Klimt, Štuk, Liberman

23.5. – 13.10.2024.

Pokreti secesije u Beču, Minhenu i Berlinu na prelazu iz 19. u 20. vek su fokus velikog izložbenog projekta koji je 2023. godine uspešno prikazan u Staroj nacionalnoj galeriji u Berlinu, a 2024. godine će biti prikazan u novom Istorijskom muzeju Beča. Izložba prikazuje dela onih koji su ključno uticali na prelazak u modernu u ovim gradovima: Gustav Klimt u Beču, Franc fon Štuk i Maks Liberman u Berlinu. (www.wienmuseum.at)

Nova objektivnost u Nemačkoj

24.5. – 29.9.2024.

Nakon Prvog svetskog rata umetnost je zahtevala nov prikaz stvarnosti, tačnije, jednim objektivno realističnim. Sa predstavnicima poput Maksa Bekmana formirao se fenomen epohe koji je već 1930-ih zbog nacističke politike skončao. Muzej Leopold usmerava pažnju 2024. godine na nove objektivne prikaze iz Nemačke, u prvoj sveobuhvatnoj izložbi o nemačkoj novoj objektivnosti u Austriji. (www.leopoldmuseum.org)

Povezana vest:  Jovan Kolundžija počasni gost festivala u Švedskoj

Mi

24.11.2023. – 25.8.2024.

Zbirka Hajdi Horten prikazuje 2024. godine najbolje iz svog vlastitiog fonda i nastavlja tamo gde je spektakularna izložba „Wow!“ 2018. godine u Muzeju Leopold stala. Izložba predstavlja tri ključne tačke: ekspresionizam, umetnost 1960-ih i 1970-ih, kao i slikarstvo i skulpturu naspram figure i apstrakcije. Posetioci su pozvani da glasaju za svoja omiljena dela, koja će zatim dobiti stalno mesto u novoj stalnoj postavci. Paralelno će pod nazivom „Fokus“ biti prikazana Klimtova slika „Crkva u Unterahu“. (www.hortencollection.com)

Pehe Pop. Dagobert Pehe i njegov uticaj u sadašnjosti

11.12.2024. – 11.5.2025.

Muzej primenjene umetnosti (MAK) krajem 2024. godine posvećuje veliku izložbu Dagobertu Peheu (1887-1923), važnom predstavniku Bečkih radionica (WW). Izložba prikazuje fascinantan uticaj Peheovih dela na dizajn 20. i 21. veka: od art-deko-stila, preko postmoderne do danas. (www.mak.at)

Medardo Roso

19.10.2024. – 23.2.2025.

Bečki muzej moderne umetnosti (MUMOK), koji je od januara do maja 2024. godine zatvoren zbog radova na sanaciji, predstavlja na jesen izložbu posvećenu Medardu Rosu (1858-1928). Muzej posvećuje sveobuhvatnu retrospektivu do sada malo poznatom radu italijansko-francuskog umetnika sa oko 50 skulptura i velikim izborom fotografija, fotokolaža i crteža. (www.mumok.at)

Klima-Bijenale Beč

5.4-14.7.2024.

U 2024. godini, u okviru novog festivala, Beč će stotinu dana nuditi raznovrstan program na teme umetnosti i ekologije. Institucije koje učestvuju u programu će na različite načine prikazati moguće odgovore na klimatsku krizu. Kuća umetnosti (Kunst Haus Wien), koja se početkom 2024. godine ponovo otvara nakon obimnih radova na sanaciji sa novom stalnom izložbom Hundertvasera, služiće kao centrala festivala a deo grada kod železničke stanice Norvestbanhof, kao festivalski areal. (www.kunsthauswien.com)

Povezana vest:  Rezultati sezone u Ateljeu 212

Beate Gičov. Otpor. Poplave. Požar i Lor Vinan. Bez teksta

22.3. – 23.6.2024

Centar za fotografsku umetnost „Foto Arsenal Wien“ otvara se početkom 2025. godine u 3. bečkoj opštini. Do tada će se izložbe prikazivati u bečkoj Muzejskoj četvrti, od kojih će dve biti predstavljene u okviru Klima-Bijenala i Svetskog dana voda (22. marta). Nemačka fotografkinja Beate Gičov prikazuje mesta u Nemačkoj koja su se promenila usled požara i poplava. Belgijanka Lora Vinan fotografisala je glečere i druge lokacije koje se bore sa klimatskim uticajima. (www.fotoarsenalwien.at)

O turizmu

21.3-9.9.2024.

Bečki Arhitektonski centar (AZ W) detaljno istražuje temu turizma u 2024. godini. Izložba se bavi ključnim aspektima poput mobilnosti, gradskim turizmom, interakciji sa poljoprivredom, klimatskim promenama, privatizacijom prirodnih lepota, kao i promenom tipologije smeštaja. Takođe se bavi pitanjem, da li i kako se planira razvoj turizma. (www.azw.at)

Who Cares? Jevrejski odgovori na patnju i nevolju

31.1.-1.9.2024.

Ko vodi računa o ljudima pogođenim patnjom i nevoljom? Izložba pravi turu kroz Beč tragom medicinske, psihološke i socijalne pomoći, kao i u potrazi za ljudima koji stoje iza toga: predstavljeni su portreti jevrejskih lekara, ali i majki, babica, medicinskih sestara i socijalnih radnika. Pitanje brige u svetlu rata, terora i klimatskih katastrofa je sveprisutno. (www.jmw.at)

Na leđima kamila

27.2.2024. – 26.1.2025.

Svetski muzej Beča 2024. godine predstavlja jednogrbe kamile, deve, lame i alpake, ukratko, kamile su u fokusu velike specijalne izložbe. U doba klimatske krize ove životinje postale su nosioci nade u oblastima medicine, ishrane i tekstilne industrije. Ujedinjene nacije su 2024. godinu proglasile Međunarodnom godinom kamila. (www.weltmuseumwien.at)

Foto: Pixabay