Najduži put do sebe vodi, kaže jedna antička mudrost. Dok jedni emigriraju u sopstvo, drugi putuju i svet posmatraju sa privilegovane osmatračnice. Autor ove knjige imao je priliku da upozna svet i pre nego što je postao „globalno selo“.  Ko dalje ide, dalje i stigne. „Ja sam put i istina i život“, kaza nam Isus.  Došli su putopisi, kao trenutak istine, kao osveživač vremena kada smo bili mlađi a svet mnogo mirnije i bolje mesto za život. Pesnik inspiraciju traži u mladosti, kao i mladi pisac u poznim godinama. Ovi tekstovi napisani su kada se nataložilo iskustvo, kada naviru sećanja, kada se pisac osvrće na sadržajan i osmišljen život ispunjen mogućnošću da se bude kosmički beskućnik, nomad dalekih predela, hodočasnik skrivenih svetilišta, princ na Rtu dobre nade, Magelan koji otkriva sebi i nama nedođije, moreplovac dalekih okeana, gusar koji uskače u galerije i muzeje. Nakon putovanja na svim kontinentima ovom knjigom obraća se „gradu i svetu („Urbi et Orbi„) sa balkona civilizacije. Kao mnogogodišnji hrast u napuštenoj gori, autor upućuje mlade na put života. On ima sa kim i sa čim ostati mlad, ostavljajući svoj trag u beskraju, a ovu knjigu kao neku vrstu zaveta.

Povezana vest:  EKSKLUZIVNO: Laguna objavljuje novu knjigu Harper Li

Sve teče i prolazi osim sećanja koja bude razna osećanja. Kjerkegor kaže – pamtimo ono što možemo i da zaboravimo, a sećamo se samo onoga što je nezaboravno. Takva su i putovanja. Urežu se slike. Pamte se ljudi i događaji.Za nama jezde naše uspomene. Od uspomena se ne živi, ali se živi za njih.  Dar je darivati čitaocu riznicu svojih slika, beleški i sećanja. Nezaboravne nisu samo slike sa putovanja, već i onaj (ili ona) ko je stajao iza objektiva. Fotograf je onaj ko zastane bar za tren i ovekoveči trenutak. Biti večan, znači biti fotografisan. Tekstovi i fotografije pružaju uvide u daleka mesta i kulture. Putopisac je večiti putnik. On nije ni lutalica, ni beskućnik, već pešak koji je, poput osvajača nepoznatih predela, hteo da kroči svojom nogom na svaki kontinent. Iako u žurbi, nije propustio priliku da zastane pred lepotom. Ko je na strani lepote, taj je na strani večnosti. Samo retki sanjari ostvarili su svoje snove. Nama, kojima su svoja isustva zakasnela a tuđa nisu od velike pomoći, preostaje da se prepustimo još jednom putovanju sa onim koji je otišao dalje i obišao više. 

Povezana vest:  "Baš je nezgodno kada nađeš rasparenu čarapu" i "Kad ti život uvali nilskog konja" u prodaji
Branko Vasiljević (rođen 1950) je redovni profesor na Univerzitetu u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka i Pravnom fakultetu u Beogradu, a poslediplomske studije završio je na Sorboni i Londonskoj ekonomskoj školi.
 
Sa akademskom karijerom dugom preko četiri decenije, vodio je kurseve savremene političke ekonomije, finansijskog tržišta i bankarstva kako na domaćim, tako i na međunarodnim fakultetima. Autor, urednik i koautor više knjiga iz oblasti političke ekonomije, finansijskog tržišta i bankarstva, uključujući šest izdanja „Lekcija iz savremene političke ekonomije“ i „Osnova finansijskog tržišta“.
 
Branko je takođe rukovodio ključnim projektima tržišne i finansijske rekonstrukcije Jugoslavije, uključujući tržišno bankarstvo, uvođenje berzanske trgovine, monetarnu obnovu i reformu platnog prometa.
 
U slobodno vreme, posvećuje se obrađivanju stariog porodičnog vinograda i pravljenju vina za prijatelje. Kao strastveni putnik, posetio je preko sto zemalja i isto toliko vinograda i vinarija širom sveta, čije beleške je sabrao u knjigama poput „Duh putovanja“ (2021) i aktuelne knjige koju predstavlja čitaocima.