„Eliksir večnosti“ – prvorazredna zabava

„Eliksir večnosti“ – prvorazredna zabava

To da je roman „Eliksir večnosti“ u izdanju „Vulkana“ napisao Filip Karter nije bitno za priču o ovom delu, jer se iza ovog pseudonima krije „internacionlano poznati pisac“, čiji identitet je, trenutno, velika literarna misterija jer se ispostavilo da je knjiga prerasla u internacionalni hit.
Naime, za manje od godinu dana, otkako se roman pojavio u SAD zahvaljujući najboljoj reklami, „radio Mileva“, dostigao je milionske tiražze, izbio na vrth liste bestselera „Njujork tajmsa“, a svaki novi čitalac će ga toplo preporučiti svima koji traže akcioni triler čija se brzina možze uporediti sa toboganom koji uleće vrtoglavo u krivine izazivajući strah, skok adrenalina i prvorazrednu zabavu.
Neosporno je da autor poseduje značajno iskustvo, jer roman nikako ne liči ne debitantsko delo, ali pošto je raspon pisaca sa kojim ga upoređuju veoma širok teško je pogoditi ko se krije iza Filipa Kartera, osim što je sigurno da pripada onoj slavnoj tradiciji pisaca avanturističkih, pomalo fantastičnih, dela koja počinje sa Žilom Vernom. Od novijih autora mogu da se pomenu Klajv Kasler, Stiv Beri, nezaobilazni Robert Ladlam, Den Braun i svi njihovi manje ili više uspešni sledbenici ili direktni imitatori.
Karter, jer ga za sada svi znaju samo pod pseudinimom, „udrobio“ je u ovu čorbu drevne tajne, skriveno blago, izvor večite mladosti (koje je po bespućima Južne Amerike tražio konkistador Ponse de Leon) a možda biblijske starosti, a zatim je okupio čitavu armiju koja kreće u potragu.
Tačnije, u akciji su ruska mafija (sa porodičnim vezama poput Soprana iz istoimene tv serije) stari i novi ruski KGB-ovci, zli internacionalni tajkuni, korumpirani političari, profesionalane ubice a naravno imamo i nekoliiko dobrica jer kako bi inače par glavnih likova stigao do željenog cilja?
Da bi se roman zaista čitao „bez daha“ ili barem do komiranja u ranu zoru, autor je vešto vodio više uporednih tokova radnje, jer dok se ovih naših dana u San Francusku događa naizgled besmisleno ubistvo ostarele beskućnice koja ubici, uz smeh, dobacuje da mu je trud bio uzaludan, jer film nije držala kod sebe, u dalekom Sibiru pratimo 1937.bekstvo iz Staljinovog gulaga, a u Teksasu se starac koga su njegova dva sina (sveštenik i agent Agencije za borbu protiv droge) znali kao dobrog porodičnog čoveka ispoveda na samrtnoj postelji sinu popu.
Na scenu stupa Raj O Mali,koji je godinama jureći trgovce drogom obišao ceo svet, naučio petnaestak jezika, među kojima i ruski i kome je javljeno da mu je otac umro u bolnici prirodnom smrću, ali je zato njegov brat Don ubijen u svojoj crkvi.
Raj želi da osveti ubistvo brata, da sazna šta mu je otac poverio, a istovremeno je profesionalno „ubačen“ u glavni štab ruske mafije u Americi koji vodi lepotica Ana Larina.
Na drugoj strani scene je Zoi Dmitrov, advokatica koja se posvetila odbranama zlostavljanih žena sve dok joj policajac ne zakuca na vrata da joj saopšti da je ubijena beskućnica imala na jeziku papir sa njenim imenom i adresom.
Uskoro se putevi Zoi i Raja ukrštaju i izvesno vreme su uvereni da su na protivničkim stranama dok ih ne ujedini činjenica da se odgovor na sva njihova pitanja krije u „Oltaru od kostiju“ (kako i glasi originalni engleski naslov romana).
Do odgovora na pitanje o kakvom je „filmu“ reč, zašto armija profesionalnih ubica juri Zoi, ali je želi živu, šta je i gde je famozni Oltar i još desetak ne manje zamršenih i zanimljivih odgvora se stiže zavisno od brzine kojom se knjiga čita.