PRINCEVA-NEVESTA„Prinčeva nevesta“, odličan roman iz pera Džin Plejdi

Izdavačka kuća „Vulkan“ objavila je klasičan istorijski roman iz pera „kraljice“ istorijskih romana Džin Plejdi, knjigu o mladosti i odrastanju Katarine Mediči – „Prinčeva nevesta“.
Roman, u originalu „Madame serpent“ (Madam Guja, kako Medičijevu više puta i nazivaju u knjizi) je odličan istorijski portret Katarine Mediči, njenog odrastanja, formiranja i preobražaja u omraženu trovačicu kako su je doživljavali u Francuskoj, a preko romana njihovih klasika (Aleksandar Dima npr) i drugde.
Slomljenog srca pošto je papa sprečio njen brak sa rođakom Ipolitom, 14-godišnja Katarina Mediči, koju su od najranijih nogu obučavali da krije emocije i bude „kraljevski“ suzdržana i bezosećajna, stiže u Marsej da bi se udala za drugog sina kralja Francuske.
Strastvena Italijanka se, na svoju nesreću, zaljubljuje u mladoženju, nespretnog i nezgrapnog Anrija Orleanskog koji je potpuno posvećen svojoj starijoj ljubavnici i prijateljici Dijani de Poatje sa kojom će do kraja života ostati u nezvaničnom braku.
Ponižavana i nevoljena, Katarina na sve načine pokušava da supruga izvuče iz kreveta Dijane de Poatje, kako bi posle gotovo decenije braka bez dece učvrstila svoj položaj na dvoru.
Plejdi, čije je pravo ime Elanor Hibert ali koja je pod pseudonimom Plejdi i još desetak drugih napisala na desetine romana, pruža intiman pogled u emotivne muke ove misteriozne kraljice.
„Zahvaljujući“ pouci iz detinjstva, Katarina postaje hladna, proračunata manipulatorka čija je jedina mana, kako je ona vidi, ljubav prema suprugu. Njena mržnja prema rivalki „progutala“ je veći deo njenog života dok joj je suprug bio živ i tek pri kraju romana – koji je prvi deo trilogije o Katarini Mediči – ona uspeva da protera omraženu ljubavnicu i preuzme presto kao regent.
Plejdi, koja je ovaj pseudonim koristila samo za pisanje istorijskih romana, vešto upliće brojne istorijske likove i njihove priče, nagoveštava verske sukobe koji će kulminirati u Bartolomejskoj noći, predstavlja glavne likove tih sukoba, uključujući i De Gizove i prikazuje političke i druge spletke na jednom od najnemoralnijih dvorova u Evropi 16. veka.
Ljubitelji istinski dobrih istorijskih romana uživaće u portretu mlade Katarine Mediči o kojoj se malo toga zna, dok će oni koji u romanu traže priču o trovačici i zločincu biti razočarani.

Povezana vest:  Rezultati konkursa galerije Doma omladine Beograda za izlaganja u 2011. godini