Prvi srpski roman o romskom Porajmosu

Izdavačka kuća „Laguna“ je već stekla reputaciju da ima hrabrosti da lasnira nekog srpskog pisca koji je još nepoznat širem krugu čitalaca i to je večeras potvrdila predstavljenjem romana „Porajmos“ Dušana Savića (1952) kod Srpskog književnog društva (SKD) kao njihov gost iz Društva književnika Vojvodine.
Skup u Svečanoj sali beogradskog „Doma pisaca“ otvorio je sekretar SKD, pesnik Duško Novaković, koji je Savića predstavio kao „novi glas srpske savremene proze“.
Savić je od 2007. kada je objavio prvu kratku priču u dnevnom listu „Politika“ objavio izvan Beograda i zbirku prica „Sedlo Banja Luka iz kofera uspomena“, roman „Bečki točak“, koji je pisan na srpskom jeziku, ali je štampan na nemačkom u Beču, a u Zagrebu je osvojio nagradu za najbolju priču „Simha Kabiljo“, koju dodeljuje „Židovska kulturna scena Bejahad“.
Tako je sa ovom bibliografijom tek sada imao svoju pravu beogradsku premijeru romanom koji je nazvao „Porajmos“, kako Romi nazivaju holakoust, u kome je veliki broj pripadnika ovog naroda nestao „zajedno sa Jevrejima i drugima koji su stigli do koncentracionih logora gde su ih čekale gasne komore i krematorijumi“.
Kao rođeni Bosanac, opredelio se da kroz roman prati sudbine tri naroda -preko Srbina Save, Jevrejina Oskara i Roma Ragiba koji su se obreli u Aušvicu dolazeći iz potpuno različitih društvenih sredina.
Novaković smatra da je za razumevanje romana korisno reći da je autor studirao u Zagrebu, gde je ušao u svet filma i decenijama, sve dok nije primoran 1992. da emigrira u Austriju, radio kao desna ruka nekih uglednih režisera, pre svega Lordana Zafranovića, koji se bavio, na poseban način, temama vezanim za Drugi svetski rat.
Takođe, Novaković je dodao da Savić sada živi na relaciji Beč -Sombor, da mu je supruga Olga, Jevrejka, da je recenzent romana ugledni pisac, takođe, Jevrejin Filip David, a da je knjigu posvetio ocu koji mu je tek pred smrt priznao da je stigao do Aušvica.
Književnica Mirjana Mitrović se ogradila da nije književni kritičar, ali da je roman „Porajmos“ ostavio dubok utisak na nju kao čitaoca, a da ju je autor fascinirao kao osoba koja veruje u književnost i njenu moć da utiče na ljude i njihovo viđenje naroda kao što su Romi u jednom drugom svetlu.
„Autor me je zarazio energijom koja zrači iz knjige i osvojio načinom kako piše o dobrim ljudima u haosu holokausta što je pravi poduhvat, ali njemu je pošlo za rukom da to kaže na delikatan, nepretenciozan način bez patetike i banalnosti“, ocenila je Mitrovićeva.
Ona je posebno istakla da su, pored žrtava holokausta, dobro prikazani i oni Nemci koji nisu mogli da se odupru, niti da prihvate zlo oko sebe i zato su u suštini i oni tragične ličnosti.
Pesnik i knjkiževni kritičar Nenad Milošević je objasnio da mu je tema romana postala bliska dok je na RTS radio na dokumentarnoj seriji posvećenoj žrtvama Holokausta, jer je tada saznao da su u Sarajevu živele sve četiri nacionalnosti (Srbi Hrvati, Romi i Jevreji) i da je u jednom popisu više od 25 odsto bilo Jevreja.
On smatra da je dobro što je neko poput Savića otvorio novo poglavlje balkanske istoriografije, u kome ima mesta i za stradanje Roma koje je zvanična istorija uglavnom previđala kao i cela Evropa, koja se još nije suočila sa njihovim mestom u holokaustu.
Za Miloševića je veoma pozitivno što pisac nije opteretio tekst sa puno podataka, već je naglasak stavio na čistu literarnost, a scene su tako posatavljane kao pirlikom filmske montaze da se brzo smenjuju, dok su dijalozi sažeti.
Pisac je objasnio da je njegova želja bila da „priča o smrti i rađanju, o mržnji i ljubavi, zlu i dobru, nevolji i srećii, o priurodi ljudskog zla kako bi eventulano pišući došao do nekih odgovora koji mu nedostaju a traži ih celog života“.
Među pitanja, on je uvrstio: „Kolika je cena opasne ideologije; izneverenih očekivanja; pitanja identiteta i izgubljene bliskosti“.