KRUNIĆEV KUTAK CELULOIDNE MRŽNJE PREDSTAVLJA: Milan Nikolić umetnik jači od Brege i Balkanike

KRUNIĆEV KUTAK CELULOIDNE MRŽNJE PREDSTAVLJA:

Milan Nikolić umetnik jači od Brege i Balkanike

 

Kada mi je urednik rekao da treba da napravim intervju sa Milanom Nikolićem, ja nisam imao pojma o kome se radi. Ali uradio sam domaći. I nije mi se dopao. Prva harmonika Jugoslavije. Ima bend za svadbe, a možda i za sa’rane. Narodni muzičar. Uh, joj, narodni, harmonika. Posle kratkog protestvovanja sam se čuo sa čovekom i zakazali smo sastanak. Otišao sam da se nađem sa narodnjakom, a ispostavilo se da je kao prvo dobar, narodski, čovek. A kao drugo, vrhunski muzičar.

Biografija Milana Nikolića je kratka i jasna: rođen u Jagodini (mnogima poznatije i kao Svetozarevo) 1979. godine, pohađao muzičku školu u Svilajncu, srednju muzičku u Pančevu i diplomirao harmoniku na konzervatorijumu u Parizu. Živeo u istom. Doselio se u Beograd 2002. Išao na turneje širom sveta. Bio vođa benda Lepe Brene. Učestvovao na Eurosongu 2009. Izdaje prvi autorski album 2011.

Narod će ovog muzičara najviše poznati kao harmonikaškog saputnika Marka Kona na Eurosongu 2009. Međutim on je daleko više od toga. Kao prvo, jedna od njegovih numera se obrela na nemačkoj kompilaciji „Klubstar World Music“, koju sačinjavaju najbolje etno numere svih zemalja sveta, čime je Milan izašao iz svojih narodnjačkih okvira. Takođe, bitno je napomenuti da je pozvan da bude član Gypsy benda Džima Saterlenda, čuvenog škotskog kompozitora i muzičara, koji je rešio da sakupi najtalentovanije muzičare Evrope i napravi mega-bend.

Što se albuma tiče, on sadrži osam pesama i traje 30 minuta. Poprilično kratko za jednu muzičku kreaciju, ali imajući u vidu broj snimljenih numera siguran sam da je ovo najbolje od najboljeg. Neka bonus pesma ne bi bila na odmet, ali je Nikolić rešio da svojoj publici pruži najsavršeniji kvalitet moguć. Album je sniman u studijima Barba, u Beogradu, i Hertz, u Novom Sadu. Miksan je od strane Aleksandra Buzadžića. A zanimljivo je napomenuti da na albumu ima tri pevača čije identitete kreator nije želeo da otkrije. Na moje interesovanje zbog čega je to tako, dobio sam odgovor: „Ako mi kažeš ko peva šta kod Brege, reći ću ti ko su moji pevači“. Onda sam malo razmislio i došao do zaključka da su imena zapravo nebitna. Bitno je to da je to album Gorana Bregovića. U ovom slučaju je to remek-delo Milana Nikolića.

Rad na ovom projektu, koji se zove „Milan Nikolić & Balkan Beat Orcherstra“, je započet još 2009. godine. Razlog zbog čega album izlazi tek sada je taj što je Milan za njega napisao i aranžirao preko 100 pesama, a Gane Meddo je napisao oko 500 tekstova. Sve pesme su snimljene i izmiksane, da bi se na konačnoj verziji našlo 8 najboljih. „Cipela“ je bila prva numera napisana i u kojoj Ana Stanić peva strofu na francuskom. Na žalost, ova verzija je izostala sa albuma. Možda se pojavi negde kao bonus.

Preslušavajući album, shvatio sam da me najviše podseća na Bregovićev a pogotovo Sanja Ilić & Baklanika tip muzike. Vrlo je živo, trube, bubanj i saksofon su primarni instumenti. Za razliku od Bregovića gde je glas samo još jedan instrument, kod gospodina Nikolića su pevači i reči jasne, a pesme imaju neku svoju priču, što je lepo za promenu. To jest, nisu strofa i 18 refrena u krug. Veoma je malo kvalitetnih etno bendova kod nas, jer je narodnjačka staza daleko lakša i isplativija.

Međutim, veoma je tanka crta između etna i narodnjaka. Kada sam upitao zašto, po mom mišljenju, pesme s vremena na vreme odu u folk, rečeno mi je sledeće: „Od svojih korena se ne može pobeći. Niko ne svira harmoniku, na primer, kao Rumuni, Bugari i mi, iako je mnogi narodi koriste kao instrument. Imaju neki ukrasi koje mi upotrebljavamo, a koji su veoma specifični za ovo područje, i koji tu neku pesmu čine „narodnjačkom“.“

Iako suočen sa svim ovim problemima Milan Nikolić je rešio da ostvari svoju kreativnu zamisao i ponudi svim ljubiteljima kvalitetne muzike nešto novo, drugačije i svežije od recikliranih kompozicija Brege i Balkanike. Moje mišljenje je da će uspeti u svojoj zamisli na osnovu slučanoj uzorka. Pustio sam link za Nikolićevu pesmu „Milioni“ drugarima na facebook-u i dobio vrlo pozitivne kritike. Imajte u vidu da su to ljudi koji slušaju od Baha do Sinana. Meni se dopalo, a ja sam super-zajedljiv.

Iako „Milan Nikolić & Balkan Beat Orchestra“ nije narodnjak, izlazi u Grandovoj produkciji. Da li je na pomolu rat sa Sanjom Ilićem i City Records-om? Videćemo. A otišao sam da se nađem sa narodnjakom… naivčina.