Na današnji dan – 16. maj

Na današnji dan – 16. maj

1532 – Španski osvajač Fransisko Pisaro (Francisco Pizarro) iskrcao se sa malom grupom vojnika na severnu obalu Perua. Savladavši otpor Indijanaca, Španija je 1572. osvojila Peru i držala ga u svom posedu do 1824.
1703 – Umro je francuski pisac Šarl Pero (Charles Perrault) autor zbirke bajki „Vilinske priče“, u kojoj su i „Mačak u čizmama“, „Crvenkapa“ i „Uspavana lepotica“.
1770 – U Versaju su se venčali francuski prestolonaslednik Luj (kasnije Luj XVI) i Marija Antoaneta (Marie Antoinette), kćerka austrijske carice Marije Terezije. Nakon Francuske revolucije 1789. osuđeni su na smrt i pogubljeni na giljotini 1793.
1812 – Turska i Rusija potpisale su ugovor o miru u Bukureštu kojim su za srpske ustanike predviđeni opšta amnestija i pregovori sa turskim vlastima o autonomiji Srbije.
1881 – U okolini Berlina pušten je u saobraćaj prvi električni tramvaj.
1898 – Rođen je pesnik, putopisac i diplomata Rastko Petrović. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista, a njegova zbirka pesama „Otkrovenje“ smatra se jednim od najznačajnijih dela srpske poezije između dva svetska rata.
1898 – Rođena je književnica Desanka Maksimović, jedna od najpopularnijih srpskih pesnikinja („Pesnik i zavičaj“, „Tražim pomilovanje“, „Nemam više vremena“, „Slovo o ljubavi“).
1916 – Potpisan je ugovor o trojnoj anglo-francusko-ruskoj kontroli Palestine radi podele bliskoistočnih teritorija Otomanskog carstva.
1917 – U Jonskom moru kod Krfa utopio se srpski pisac Vladislav Petković Dis, kada je nemačka podmornica u Prvom svetskom ratu torpedovala brod na kojem je bio („Mi čekamo cara“,“Tamnica“, „Nirvana“, „Možda spava“).
1924 – Rođen je gambijski državnik Daud Džavara (Dawda Jawara), osnivac (1959) i lider (od 1960) Narodne progresivne stranke, predsednik Gambije od 1970. do 1994. kada je svrgnut državnim udarom.
1929 – U Holivudu su dodeljene prve nagrade Američke filmske akademije (od 1931. poznate kao Oskar) filmu „Krila“, glumici Dženet Gejnor (Janet Gaynor) i glumcu Emilu Dženingsu (Jannings).
1941 – Parlament Islanda ukinuo je ugovor s Kraljevinom Danskom iz 1814. po kojem je Island bio pod dominacijom Danske, i proglasio nezavisnost. Nezavisna Republika Island proglašena je 17. juna 1944. nakon narodnog plebiscita.
1947 – Umro je engleski biohemičar Frederik Gaulend Hopkins (Frederick Gowland), jedan od osnivača nauke o vitaminima. Sa holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom (Ćristiaan Eijkman) dobio je 1929. Nobelovu nagradu za medicinu.
1961 – General Park Čung Hi (Chung-hee) izvršio je vojni udar u Južnoj Koreji. Bio je na vlasti do 1979, kada ga je ubio šef obezbeđenja.
1969 – Sovjetska svemirska sonda „Venera 5“ približila se Veneri I izbacila instrument koji je poslao podatke o atmosferi te planete.
1972 – Predsednici SFRJ i Rumunije Josip Broz Tito i Nikolae Čaušesku (Nicolae Ceasescu) pustili su u rad hidroelektranu „Đerdap“ na Dunavu.
1972 – Umro je političar Kvame Nkrumah, prvi predsednik nezavisne Gane (1957). Za doživotnog predsednika proglašen je 1962, ali je državnim udarom 1966. oboren sa vlasti.
1974 – Skupština SFRJ proglasila je Josipa Broza Tita za doživotnog predsednika države.
1974 – Helmut Šmit (Schmidt) je postao kancelar Zapadne Nemačke posle ostavke Vilija Branta (Willy Brandt).
1975 – Japanka Junko Tabei je postala prva žena koja se popela na najviši svetski vrh – Maunt Everest, u Himalajima.
1984 – Umro je američki pisac Irvin Šo (Irwin Shaw). Proslavio se romanom „Mladi lavovi“ (1949) („Lusi Kraun“, „Dve sedmice u drugom gradu“, „Bogataš i siromah“, „Veče u Vizantiji“).
1989 – Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov i kineski lider, Deng Hsijaoping (Xiaoping), sasatali su se u Pekingu na Prvom kinesko-sovjetskom samitu, čime je i formalo, nakon 30 godina, prekinut „tihi hladni rat“ između te dve najveće komunističke države.
1989 – Automobilom-bombom u Bejrutu ubijen su libanski verski vođa, šeik Hasan Halid (Hašan Khaled) i još 21 osoba.
1990 – Od raka grla, umro je američki muzičar i zabavljač Semi Dejvis Junior (Sammy Davis Jr).
1991 – Britanska kraljica Elizabeta (Elizabeth) je, tokom posete Vašingtonu, održala govor u Kongresu SAD, kao prva kraljica kojoj je to omogućeno.
1992 – Povlačeći se iz BIH, JNA je digla u vazduh bihaćki aerodrom pod planinom Plješevicom, nanevši štetu od šest milijardi dolara.
1997 – Predsednik Zaira Mobutu Sese Seko napustio je Kinšasu ka kojoj su nadirali pobunjenici, čime je okončana njegova 32-godišnja autokratska vladavina.
1997 – Umro je italijanski filmski režiser Đuzepe de Santis (Giuseppe), jedan od najznačajnijih predstavnika filmskog neorealizma, nastalog u Italiji u prvim godinama posle Drugog svetskog rata („Gorki pirinač“, „Rim u 11 časova“, „Cesta duga godinu dana“).
2003 – Umro je američki glumac Robert Stak (Stack) koji je slavu stekao ulogom detektiva Eliota Nesa (Neš) u TV seriji o borbi protiv mafije „Nesalomivi“.
2005 – Parlament Kuvajta je ponovo odobrio ženama pravo glasa i učešća na izborima koje je prvi put bilo uvedeno 1985, a zatim ukinuto.